Општинске новине

690

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

I. закон о градовима и законско признање Савеза градова 1) Како стојимо пред непосредним доношењем јединственог Закона о градским општинама за целу Краљевину, Савез градова моли Краљевску владу и Народно претставништво, да код доношења тога закона усвоје све оне основне принципе ,• — које је Савез градова изнео у својим многобројним претставкама, а нарочито у претставци од 25 јуна 1932 год., — и који треба да уђу у Закон о градовима, ако се хоће да градови напредују и да буду јаки стубови свега економског, културног и политичког напретка у држави. 2) С обзиром на околност што су градови права средишта и жаришта свега привредног и културног живота у држави, и што се тај њихов карактер још јаче испољава у њиховом заједничком раду, који тежи за напретком и усавршавањем на сеим подручјима комуналног живота, а према томе и за напретком опште државне и народне целине, било би потребно и корисно, да се Савез градова, призна као законити претставник свих градова, чији би се саветодавни глас имао саслушати по свим легистативним, административним, економским, финансијским, социјалним и културним питањима градова и њихове управе и самоуправе, као што је то законско право дано разним сталешким коморама и прпнудним удружењима. 3) Савез градова моли Министарство унутрашњих дела да би му пројекат Закона о градским општинама, кад буде довршен, доставило на мишљење, како би и у појединостима могао изнети своје жеље и предлоге, и то пре него што га коначно расправи Министарски савет и пре. него што буде поднесен Народном пр етст авн и шт ву. II. За реформу самоуправних финансија 1) Савез градова сматра за нужно, да се донесе добро смишљени закон о самоуправним финансијама, који ће градовима отворити јака врела прихода. При том се наглашава, да су формални прописи секундарне природе, и ако се признаје да је нужно да буду што стручније и целисходније нормирани, како би се што боље и стручније уредило буџетирање, технички састав, одобравање и извршење буцета, као и контрола комуналног газдовања. 2) У вези са предвиђеним уређењем бановинских самоуправа, 'биће неминовно потребно провести ревизију државне

финансијске политике, а нарочито пореског Јзаконодавства. Држава и општина јесу примарни финансијско - фискални субјекти, а бановине требале би да имају што мање или скоро никакове самосталне дажбине, већ би се углавном имале финансирати дотацијама државе. 3) Прекомерно и нагло снижавање комуналних буџета изазива не само поремећаје комуналниих финансија, већ и спутавање и назадовање комуналне делатности, од које у великом делу зависи обнова привредног живота и опште радиности, па по том и умањење неупослености, те најопасније социјалне и економске појаве садашњице. Градови дају држави преко половице финансијских прихода, па је стога у државном и народном интересу фаворизирати здрав развој и јачање градова, јер су они не само главни извор државних фискалних прихода, већ и главни потрошачи пољопривредних продуката; они пружају могућност да се створе услови живота радништву; они уносе у села финансијска средства, дижу вредност продукције, организацију и унапређују духовну и материјалну културу села, с којим су повезани солидарношћу економских и националних стремљења, напора и тел<ња националне целине. Растерећење не може се стога тражити у разграђивању општинских финансија, већ у јачању привредне снаге и оживљавању опште радиности, у побољшању пореског система, у аболицији пореских заостатака, тога најтежег и најтеретнијег задужења, које редовно прелази платежну моћ порезовника. 4) Градови истичу, да поред редовних расхода за трошкове државне управе — морају из влаетитих прихода подмиривати трошкове опште управе у градовима, а поврх тога тражи се да дају још и доприносе за државне или бановинске установе, нпр. за зграде среских начелстава, за одржавање државних и бановинских школских зграда, за издржавање полиције, за грађење и одржавање путова итд. Издвајањем издатака те врсте за државну управу или државне и бановинске установе добила би се тек права слика нето издатака за комуналне потребе, и створило убеђење о потреби ваљаног регулисања општинских финансија, које би давало општинама довољно средства, а очувало им и што већу -самоуправу на пољу финансијском, као и у просуђивању целисходности појединих издатака. 5) Савез градова моли, да се при изради закона о самоуправним финансијама саслуша мишљење Савеза градова.