Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 689

сне позиве у животу. Ако би се дотле извела коренита реформа нашег преживелог наставно-просветног програма — где градови треба такође преко Савеза да кажу своју реч онда би ова велика, животна дужност отпала од градских општина, јер би се ове четири годиНе апсорбовале продуктивном школском обуком, која не би престајала баш онда када је деци најпотребнија. Али, док то не буде, морају се од стране дечјих општинских отсека оснивати практичне просветно-привредне радионице са лаким програмом и ручним радом, и сва та деца упућивати у њих. Градска општина би тиме извршила своју велику дужност према овим најопаснијим дечјим годинама, и —• што је такође значајно —- сачувала би те најмлађе животе и од моралног пропадања на улици, и од физичке и радне експлоатације фабрике и капитала, ко'ји у својој неосетљивости све више сатире и уништава хиљада ове прерано у јарам упрегнуте деце! Безобзирно и неограничено искоришћавање, превелики телесни напори, терет ноћног рада и нехигијенских прилика, ниска надница и општа беда са хроничним изгладњавањем косе нејаку радничку омладину по свима нашим градовима. Сама државна инспекција рада утврдила је, да од свих запослених индустриских и других радника у нашим градовима долази на децу од 12—16 година старости читавих 26%. Ово хронично изгладњавање, стално тровање у перифериским уџерицама и немилосрдна, при том прерана експлоатација градске сиромашне и радничке деце, и објашњава наш статистички утврђен налаз: да од свих занимања, туберкулоза највише коси у Београду поједине радничке стуке, где се морталитет од туберкулозе пење чак до 95.9%, а просечна дужина живота срожава на испод 21 године! У погледу дечјих домова и других њихових институција било би препоручљиво да градске општине издејствују од Краљевске владе конфискацију свих манастирских зграда и њихових шумских објеката. Када је Кемал Паша у најназаднијој Турској средини могао муслиманске џамије да конфискује за јавне градске читаонице, можемо, извесно, и ми у нашем демократском народу, да искористимо непродуктивна добра преживелих калуђерских институција! Да би се још у раној младо-сти пробудила дечја љубав према шуми и њеној богатој природи, градске би општине могле да установе шумски празник, јна који би сва градска деца пошла у расађивање дрвећа и воћака. За кратко и догледно време од пусте и девастиране околине градске, створили би се дивни шумски декори, а плавне вододерине, по којима смо такође чувени, ишчезле би убрзо са наших генералштабних карата!

Примера ради напоменули смо овде неколико детаља из обимне области комуналне дечје заштите. На крају да поменемо и главна финансијска сретства за извођење те дечје заштите: 1) целибатерски оиштински порез, о коме ћемо опширније говорити у партији нашег реферата о реформи комуналних финансија; 2) општи порез за дечју заштиту, заснован на прогресивној бази и ослобођењу животног минимума; 3) социјални порез на имућне бракове без деце; 4) Стална помоћ Министарства социјалне политике: 5) концентрација новчаних фондова дечјих хуманих друштава. Може се мислити и говорити шта се хоће о дечјем нроблему. Могу многе појединости да буду спорне, али једно је ван спора, једно је општи постулат савремене комуналне политике, велика социјална догма: Дужност је сваке градске општине да боди старање о свој деци, и да трошећи сада на дечју заштиту, брише у будућности из својих буџета скупе позиције на болнице за туберкулозне, на полицију, на робијашнице и на домове за аболицију блудница! Са дечјег питања, г. Видаковић прешао .је у своме реферату на проблем малих и хигијенских становауградовима, дајући конкретне предлоге за његово рационално решење, у коме главну улогу мора да игра градска општина. Последњи, завршни део овога предавања — реферата, односио се на реформу комуналиих финансија са низом такође конкретних и начелних предлога јер: „Само коренитим реформама комуналних финансија створиће се довољна материјалнопривредна основица за извођење радних социјалних програма градских општина, а без ње — сви ће ти програми бити само лепе и фантастичне шимере, пошто и најпрактичнији социјални програми без новчане подлоге остају просто као халуцинације добронамерних социјалних романтичара!" Овај инструктивни реферат о социјалним задацима наших градова примљен је од стране Конгреса аплаузом одобрањава, што је најбољи доказ да сви југословенски градови данас најтеже осећају све ове социјалне недаће, потенциране општом привредном кризом. Резолуције Конгреса Савеза градова После реферата о социјалним дужностима градова, прочитао је главни секретар Савеза сенатор г. Дане Шарић, резолуције Конгреса, које су израдили нарочити конгресни одбори. Са малим дбпунама Конгрес је једногласно примио и донео следеће резолуције: