Општинске новине

Стр. 688 Њоме су била обухваћена само напуштена, сирота и потпуно убога деца. У ствари, комунално-социјална заштита деце, схваћена у правом смислу, обухвата сву децу, од одојчади до навршене шеснаесте године, обухвата их у свима периодима њиховог живота, од колевке до забавишта, основне и занатске школе, заната и гимназије. Заштита деце не прави разлику између сиротне и имућне деце, здраве и болесне, добре и рђаве, умне и ограничене! Све што је дете —■ а у биолошком смислу под дететом се разуме свако људско биће од рођења до шестнаесте године старости — спада у домен рада дечје заштите. И социјална лравда, и захтеви еугенике, и најзад асанација целине, императивно траже, да се акција градске општине распростре над свом нашом децом од рођења до њиховог пуберталног развића. Као прва и најглавнија мера јесте сталан лекарски надзор од четвртог месеца фетуса до 16-те године дечјег узраста. Овај период времена мора да буде под сталном контролом градског дечјег амбулаторија. Сиже је у првом делу, до порођаја, мати детиња; доцније, само дете. Као и у целокупној социј^лној политици, и овде треба извести најдоследнију децентрализацију у акцији и централизацију у директиви. Да би се идеално спровела ова дужност градске муниципије према деци, треба извести читав низ иревентивних и куративних мера, како медицинских, тако и социјалних. Примера ради напоменућемо неколико од тих мера: 1) обавезно пелцовање све деце противу туберкулозе и свих других заразних болести; 2) обавезну изолацију од родитеља, заражених отвореном туберкулозом и сифилисом. Службеном анкетом утврђено је, да у нашим великим градовима 85% сиромашних туберкулозних болесника, родитеља и рођака, спавају у истој соби, често и у истој постељи, са дечицом која су самим тим осуђена на неизбежну туберкулозну смрт; 3) изолацију уопште све деце, која се развијају и расту под немогућим условима: бедом, хроничним гладовањем, у нехигијенским становима, у алкохоличарској или неморалној средини; 4) усвајање система отворене дечје заштите и упућивање сиромашне, као и болешљиве деце у слободне дечје колоније, које стварати од стране градских општина по могућности у шумовитим климатским пределима или на Приморју. За дечје колоније да се усвоји систем груписаних колонија под директном заштитом сталног дечјег лекара и градских сестара. Спорадичне колоније нису за препоруку ни из хигијенских, ни из васпитних разлога. Ову колонијску дечју заштиту организовали су добро Београд и Загреб, те је дру-

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ ги градови требају да тамо у детаљима проуче; 5) дечјем питању морају се посветити бескрајно већи морални и материјални ефекти, него на лр. заштити стараца; 6) подизање довољног броја дечјих обданишта, склоништа, прихватишта, домова, корекционих завода, школа на ваздуху, игралишта, бесплатних речних плажа за децу са терасама за сунчање, саветовалишта за матере и децу, летовалишта, климатских места* итд.; 7) организација исхране млеком, најбоље природним, витаминским млеком, званим „дринк-милк", без пастеризације ма.којег система, пошто она ништи витаминску вредност млека; 8) подизање што већег броја дечјих диспансера, болница и санаторијума за туберкулозну децу; 9) затим покретних зубних клиника; 10) за сву децу од рођења па до 16 година да се установи при градским дечјим уредима — чије устројство треба законом о градовима предвидети — обавезан дечји здравствени картон, где би се од рођења па за све време трајања заштите бележили сви здравствени и социјални налази. Старање над децом, као што смо рекли, ночиње од самог почетка мајчине трудноће. Тога ради за све недовољно материјално обезбеђење мајке, градске су општине дужне да се старају: 1) да оне добивају јачу храну, нарочито увећане оброке снажног и бесплатно дељеног млека; 2) да им се што више смање часови дневног рада, ако су оне запослене у привреди; 3) због -смањивања радних часова, па према томе и зараде, да им се разлика исплаћује у виду сталне новчане помоћи; 4) да се припреми уналред и организује при градским дечјим уредима дојиљска служба као најбоља и најприроднија у физичком одгоју одојчади; 5) установити одељке лри градским дечјим уредима за дистрибуцију дечјег рубља за сиромашне мајке. У току дечјег старања наилазимо на један најкритичнији период у животу градске деце. То је период од 10—14 година, у дане када сиромашно дете завршава основну школу, а не полази на занат, пошто се тамо не прима пре навршене 14 године. Те четири судбоносне године дете је препуштено улици, која за те четири години уништи све што год је школа дала и од дечје душе ствара најчешће моралне развалине. Овај критички период мора да буде предмет нарочитог старања Дечјег заштитног уреда градских општина. Морају се отварати погодне просветно-привредне институције, које ће ту децу одвојити од градске улице, и за те четири године припремити их за кори-