Општинске новине
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
Стр. 687
само у једној години преко 40,000.000 динара више него што би требали да даду, да је хлеб био нродукован и продаван кроз комунална предузећа или под стручном контролом општина. Одмах после хлеба долазе на ред млекарске централе од сеоских сабирница па преко фарми за непосредно и чисто витаминско млеко, звано „дринк-милк", па даље кроз модерне пастеризационе централне млекаре до детаљне дистрибуције млека, све, читав тај низ послова такође спада у дужност градске апровизационе политике. У Америци, где је у градовима вегетаријански покрет врло снажан, постоји читава струја кроз комуналне форуме, да се месу одузме важност неопходне људске намирнице . и да самим тим отпадне са муниципије дужност да интервенише у обарању његових високих цена. Како се код нас до тога схватања још није дошло, а и прилично је спорно и у самој науци, да ли би се бар до 40 година старости требало да троши месо као корисна животна намирница или не, —• то би и кланице са детаљним продавницама јевтиног меса за сиромашно грађанство имале да уђу у програм социјално-апровизационог рада наших градских општина. Дрваре са угљем претстављају врло корисно и врло потребно општинско предузеће. Без интервенције градских општина у овој области животних потреба, цене дрвима и угљу по нашим великим градовима добивају, нарочито зими, тако фантастичну висину као да се угаљ добавља са Камчатке, а горивно дрво довлачи из Аргентинских шума! Градске општине у спровођењу своје социјалне политике дужне су, да на свима линијама поведу борбу противу скупоће. Скупоћа највише погађа средње и снромашне слојеве градског становништва; али ти средњи и сиротињски слојеви најмање реагирају противу ње. Не зато што им је лако да појединачно трпе, него што им је тешко да колективно протествују. Проблем дечје заштите у градовима Старање је према деци више него комунално-социјална дужност; оно претставља националну и расну дужност. Деца су темељ нације и расе, и какав тај темељ буде, таква ће нам бити и расна будућност. Немци, упркос привредно-финансиске кризе и критичне ситуације, приступили су пзвођењу драконских акција ради заштите германске расе. Они верују у своју победу над тешком данашњицом и мисле, раде и стварају своју расну будућност. Поред Немаца, и Амернка уводи законом принудну стерилизацију код злочинаца, неизлечивих болесника и дегенерика уопште.
О деци — кроз које се још већма обезбеђује расна будућност — сви ти велики народи воде преко својих градских општина снажно и систематско старање, највећу бригу над бригама, једну дубоко простудирану и плански организовану социјалну политику. „Ко данас не даје за децу, даваће сутра за казнене заводе!" струји кроз атмосферу свих културних народа, почевши од дивних Зенклових домова у прашком Крчу, па до Беле куће у Вашингтону. Не само држава, у главним линијама, него су и сви градови дужни да дечјем старању посвете велику пажњу. Програм комуналног рада на решењу дечјег проблема тако је обиман, да се он доиста не може цео извести и у читавој деценији и при несравњено бољим финансиским приликама него што су ове данашње. У целини и у правој форми, дечји се проблем може решавати тек у једној социјално идеално уређеној средини! То још не значи да не треба данас ништа радити и припремати дечје генерације за боље дане; на против, пропуштени дани и нерад у дечјем старању исто су као и пропуштени дани у епидемији или помору: од варнице, пламен прождире читаве квартове, од појединачног заразног оболења, болесна поплава обухвата читава насеља; од малих и изгладнелих дечјих Гавроша и Скампола, стварају се туберкулозна гробља, пуне се ка-замати преступницима и венеричне болнице блудницама! А каква ли је тек будућност нашег градског подмлатка, код кога је по великим градовима (као на пр. Београду) већ сада туберкулоза продрла разним својим облицима као пожар у 90%; где нам се преко 17% новорођенчади још првих дана живота инфицира туберкулозом; где је морталитет деце порастао на 23%, док је он у западним и северним културним државама Европе испод 7 % ?! Зато свака градска општина, ма како мала била, у низу других социјалних дужности има да истакне и нагласи и свој радни програм на дечјој заштити. Дете од рођења до пубертета — и мушко и женско, —■ и легално и ванбрачно — има да стоји под пуном социјалном заштнтом. О њему има да се стара општина како у погледу његовог физичког одгоја, тако и његове духовне еволуције. И све то има да буде бесплатно и на бази општег прогресивног пореза за дечју заштиту. Све модерне државе схватају дечји проблем у најширем обиму. У томе погледу ми смо грешили све до последњих дана. Наши компетентни кругови под дечјим питањем подразумевали су само најмизерније збрињавање сирочади, нарочито ратне. Погрешно се уопште разумевала комунално-социјална заштита деце. Врло уско и врло неправилно. б*