Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 697

је прославу израдило једну књижицу као историју Друштва, тим поводом да је у Дому приређена и мала соколска изложба и лутрија. После тога старешина г. Богдановић, бурно поздрављен, завршио је ову свечаност а соколска музика отсвирала је „Хеј, Словени." * * * Поводом ове лепе соколске прославе београдског соколства, желимо да се у органу, часопису Београда кратко, историографски, осврнемо на рад овога Друштва те да у соколству наше престонице овоме вредноме лруштву припадне оно место, које оно и по људима који га воде и по своме раду потпуно заслужује. Последњих десетину година, скоро ниједна просветна, хумана, национална и комунална делатност, нарочито на периферији наше престонице, поглавито у горњем делу Палилуле, Булбулдеру, Смедеревском Ђерму, Црвеном Крсту, па све до Мокрог Луга, не постоји а да није везана и за име комуналног радника г. Доброслава М. Богдановића, садашњег потпретседника Општине београдске. И године 1928 г. Богдановић, онда кмет-правник Општине београдске, сазвао је 1 јула на Смедеревском Ђерму збор грађана, са Ђерма, Булбулдера и околине, да се договоре о културним потребама овога краја, а првенствено о подизању градскога позоришта за овај крај. Међу грађанством налазио се и пуковник г. Живановић, који је предложио да се у овом крају оснује Соколско друштво. Грађанство је овај предлог прихватило те се одмах приступило оснивању Друштва, на чијем су челу били Илија Петковић, ђенерал у пенз. Драгутин Живановић, пуковник, Доброслав Богдановић, кмет-правник Општине града Београда, Миличко Шошкић, чиновник Народне банке, Рајко Мићић, кмет Општине града Београда, Влада Штерић, одборник Општине београдске, Емило Ковачевић, пензионер, Љубомир Авејић, пуковник, Милутин Магазиновић, свештеник, д-р Војислав Станисављевић, лекар, Филип Тошовић, учитељ, Алекса Ковачевић, лимар, Душан Прица, учитељ, Милутин Грбић, одборник Општине београдске, Ђорђе Гајиновић, ветеринар, Никола Јањић, пензионер, Сава Ђорђевић, предузимач, Димитрије Станковић, управитељ основне школе, Надежда Ђорђевићка, учитељица итд. Ово је прва управа Соколског друштва Београд III, а њени чланови са још доста виђених грађана овога краја Београда оснивачи овога друштва. Дотле, у Београду су постојала три друштва и то: Београд Матица, Београд I, Београд II, те се неоспорно осећала велика потреба за новим друштвом како због удаље-

ности дотадањих соколских друштава тако и због великога напредовања соколства у престоници. Ова потреба осећала се нарочито у овом најнастањенијем крају Београда. Користећи срећну околност што су у својој средини имали г. Добру Богдановића, тадањег кмета-правника Београдске општине, друштво је успело да у новоподигнутој • основној школи на Булбулдеру добије своју прву

Потпретседник Београдске општине г. Доброслав Богдановић, старешина Сокола Београд III

привремену вежбаоницу у коју је свечано ушло 2 децембра 1928, дајући соколску академију на којој су се први пут појавили са својим вежбачима. Сталне бриге друштвене управе биле су упућене подизању сопственога Соколскога дома те је г. Богдановић са кметом г. Рајком Мићићем, и са одборницима г. г. Штерићем и Грбићем, успео да г. д-р Коста Кумануди, ондашњи претседник Београдске општине уступи Соколском друштву Београд III општинско земљиште за Дом уз основну школу на Смедеревском Ђерму и да за подизање Дома