Општинске новине

ОПШТИНСКЕ Н О В И Н Е

Стр. 631

Нема ваљда закона по коме општине немају ма какву званичну функцију, нити готово има закона, који им није бацио на плећа ма какве финансиске издатке. На тај начин општине су према својим обавезама постале државе у маломе, микрокосмична централна власт. А ти велики и многобројни материјални издаци општине по специјалним законима и из пренесеног делокруга, пду иа штету њене финансиске моћи, неопходно потребне да одговара својим правим социјално-комуналним дужностима. Сада градске општине преко свога Савеза настојавају са пуним правом, да тај терет и пословни и финансиски збаце са својих плећа. Разуме се, да је то немогуће буквално извести. Уосталом, то нико буквално и не жели. Биће увек читав низ животних манифестација у градским општинама у којима општина, као основна административна и државна ћелија, мора да учествује, као што мора да буде и извесних материјалних издатака, који су органски везани за те неизбежне функције општина. Али зато има многих и функција и издатака, који не само да према строгој природи не припадају општини, него које баш у интересу саме државне администрације треба одузети од општине и дати одговарајућим стручним државним експозитурама. Градске општине треба растеретити. Једним мунициозно израђеним додатком у новом Закону о градовима или у самом Закону о комуналним финансијама —који се ипак што пре мора донети — треба им одузеги компетенцију за све оне послове из пренесеног делокруга, који су општинама. страни, и који су пребачени на њих у време када се стварала нова, данашња административна форма државног уређења, те када нико други није ни могао да све те послове моментално прихвати. Даље, специјалном одредбом регулисати .у самом Закону о комуналним финансијама, да се убудуће ни једним новим законом не могу на општине бацати финансиска оптерећења без пристанка Мин. финансија, а ни једна службена функција без пристанка Мин. унутрашњих послова као врховне надзорне власти. Пристанак се исто тако у оба случаја има неминовно тражити и од Савеза градова, као врховног комуналног форума, а у случају његовог одбијања, Државни савет у крајњој инстанци треба да решава ове административне спорове. * Ие треба се чудити још несређеном стању финансија у многим нашим градовима, нарочито мањим, као и многобројним жељама тих градова, које су често неостварљиве, а каткад и немогуће! Стање је код наших градова тешко, понегде и критично. У истраживању нових финансијских путева и нових оријентација губи се због тога врло

често компас. Понекад се збуњено и не схваћа суштина самог проблема. Један од тих момената лутања јесте и захтев многих градских општина, да се одозго, од стране самог Министра финансија октроише нека врста општег, шематизираног буџетирања, једнообразног за све градске општине. И око тога су пре неког врехмена данима ломљена копља, а технички системи и шеме најдетаљније проучавани. Ако је та тежња само у техничкој страни буџета — онда је шематизирање његово могуће, али је то у овој тешкој ситуацији безначајно, јер се техничким решењем проблема начина буџетирања не решава и сам финансиски проблем. Међутим, финансиска шематизација (и облика прихода и врсти расхода) апсолутно је немогућа и неизводљива. Законом о комуналним фннансијама могу се прописати опште линије, алн се не може ући у таксативно набрајање ни свих облика прихода, ни свих врста расхода. Сплит н. пр. има рибарење, разне фабрике специјалних приморских артикала; Дубровник туризам; Охрид са Стругом има своје пастрмке и јегуље; Скопље и Велес опијумски катран; Куманово има своје жито; босански градови шуме; многе словеначке вароши имају добро изведену електрификацију и рђаво изведену — трошарину! Затим, словеначки градови имају добро постављену локалну индустрију; Далмација има вино у цистернама; Црна Гора и Херцеговина — кишницу у цистернама!... Шематизирање комуналних финансија .под оваквим условима дијаметрално различитих привредних прилика и односа, апсолутно је немогуће, а могуће је, и нужно је, да се Законом о комуналним финансијама у главннм линијама пропишу и одреде путеви и границе комуналног финансирања, да се обележи природа основних финансиских комуналних нзвора, и да се онемогући сваки покушај, да комуналне финансије буду социјално неправедне и реакционарне. То је довољно. Детаљисања треба оставити самоуправи града, њеном слободном полету, увиђавиости и њеном најбољем познавању својпх локалнпх прилика. За Државу и њене високе интересе, довољно је, да за себе резервише контролу над градским буџетима само у овим компонентама: а) да ли су унете све потребне позиције за вршење послова из пренесеног делокруга; б) да ли су предвиђени довољни кредити за извођење комунално-социјалног програма као најбитнијег; в) да ли су финансиски .извори социјално праведни, напредни и продуктивни. Свако је друго, формалисгичко оцењивање градских финансија (респ. буџета) излишно; оно кочи послове и спутава самоуправу, која је битан услов нашег општег прогреса.