Општинске новине

Стр. 630

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

тономију и административну, и финансијску, неометану бирократизмом надзорних власти, неограничену ничим, сем високим државним интересима. Нарочито су значајне тежње градова и појединачне, и оне манифестоване кроз Савез градова о финансиској аутономији. Те су тежње напредне, либералне и социјално праведне. Градови не схватају ту финансијску самоуправу у смислу феудалних баријера са сопственим царинским границама ма у којој врсти. ЈЊихово схватање финансиске самоуправе, које се оцртава из целокупног досадашњег рада наших градова кроз свој Савез и своје Конгресе, огледа се у неокрњеном праву градова, да сами изналазе своје финансиске изворе, да се сами старају о својој комуналној заједницн, да у несметаном финансиском полету своје мунпципије не буду ометани ни игноранцпјом једних, ни бирократизмом других. .Још правилније речено, .они траже Закон о комуналним финансијама, који ће унифицирати и учинити једнообразном не само финансиску акцију општине, него и финансиски надзор државних власти над њом. Градове треба разумети, чак и кад би у својим појединачним жалбама узели једну ноту више. У ча&вима овакве кризе дијапазон је неукусна свирепост. То је парадокс, али истинит. Стање је комуналних финансија неиздржљиво. Велики део реалних прихода оспорен: други су се добрим делом показали фиктивни. У таквом стању ствари губи се често и дух и правилна оријентација. Градске општине трпе и очекују спасење. Али се у јавности мало истражују нове мере, мало проучавају нови извори, мало испитују нове методе рада за брзо и "здраво решење животних проблема нашег народа, који од увек има све услове за пуно благостање, насупрот свима индустриским и велико-капиталистичким државама Европе и Америке, где је сам систем продукције и друштвеног уређења у неминовном изумирању.... , * Данас је по наше градове најтеже питање финансија. Ни једна се социјална ни комуиална акција не води на празним касама. Али градови лутају, немајући потпуне оријентације... Као и у многим другим приликама, и овде се осећа колосална улога коју Савез градова игра у живогу градова. Он је успео да из великог конгломерата одређених и неодређених жеља, из јасних и нејасних стремљења ка реформи комуналних финансија, дубоко проучених и површно бачених идеја разумно формулише оно што је код свих заједничко, што је опште, што је, најзад, најболније, и тако је резимирао једно гледиште, са којим су после овог Конгреса упознати и паши меродавни кругови!

Савез ту мора наићи на пуно разумевање и готовост надлежних, да се овим оправданим /гежњама градова за широким финансиским растерећењем, изаће на сусрет. Бићемо и у овсм нашем чланку објективни, јер успех саМе ствари захтева' најсвирепију објективност. Зато прво да признамо, да чак има и градова који су дотле одлазили, да су се обесхрабрени повлачили из ове борбе за болзим данима наше комуналне политике, напуштали свој Савез, дремљиво гледајући ваљда у бедном чланском улогу онај чаробни мач, у коме лежи тајна равнотеже на њиховим зарђалим финансиским теразијама! Када је пре неколико деценија израђиван читав један низ специјалних закона, наше су општине — мислим првенствено на општине из граница предратне Србије — биле обичне административне експозитуре централне државне власти. О каквим њиховим комунално-социјалним дужностима није се ни сањало. Цела социјална политика састојала се у помагању крајње сиротиње и просјака пред велике хришћанске празнике; а комунална политика — у чишћењу улица, у припремању нових гробова на својим гробЈБима и санитарном прегледу кафана — партиских противника! У то време убачени су без тешкоћа у те разне специалне законике многобројне административне, па чак и истражно-полициске дужности општина, а уз њих и многа материјална оптерећења општинских каса! Нико се тада није бунио, јер је у то доба тако и морало, и требало да буде. Читаве су деценије пролазиле под таквим режимом... Наши су дани затекли ту немогућу ситуацију. И они су је стицајем самих прилика још пооштрили: низом нових пренесених државних дужности на општине, првенствено велико-градске, београдску, загребачку, љубљанску итд., финансиски терети прешли су подношљиву граиицу, и општине данас клецају.

Оптерећење 1 становника бановинских градова према одобреним буџетима прихода за 1932 годину.

Редни број I

Назив града

Број стаиовника Износ буџета прихода Оптерећење на 1 становника 1

Београд

241.542

340,458.398-

1.409 52

Љубљана

79.495

103,314.926-

1.299-64

Загреб

185.581

220,604.957'—

1.188-72

Ниш

35.384

19,934.965-56

563'39

Скопље

64.807

33,254.863-37

513-14

Сарајево

78.182

31,334.968-

400-79

Сплит

87.118

27,650.000-

317-39