Општинске новине
1
Слободан Ж. Видаковић
За реформу комуналних финансиЈа... (у вези реферата и одлука овогодишњег Коигреса Савеза градова Краљ. Југославије)
На земаљском Конгресу Савеза градова, одржаном 21—23-Х-1933 г. у Новом Саду, подвучена је једнодушно потреба хитне реформе комуналних финансија кроз један савремен Закон о самоуправним финансијама. Потписани, као функционер Савеза градова, поднео је на крају свога конгресног реферата о социјалним дужностима наших градова и реферат о реформи самоуправних финансија. Значајно је за саму ствар, да су основни прпнципи тога реферата о социјално-правичној реформи самоуправних финансија једнодушно поздрављени од стране Конгреса, као и да ни један од учесника Конгреса нпје ставио никакву начелну примедбу на исти. У Конгресној резолуцији о реформи комуналних финансија подвучено је: „Савез градова сматра да је нужно да се донесе добро смишљен Закон о самоуправним финансијама, који ће градовима отворити јака врела прихода".... „....Прекомерно и нагло снижавање комуналних буџета изазива не само поремећаје комуналних финансија, већ п спутавање и назадовање комуналне делатности, од које у великом делу завпсп обнова привредног живота и опште радпности па по том и умањење и неупосленостп, те најопасније социјалне и економске појаве садашњости." „До доношења Закона о самоуправним финансијама, а у време тешке привредне кризе, све веће наупослености и социјалних невоља у градовима, кад градске општпне из редовних средстава једва подмирују најпрече потребе, неминовно је, да се градовима дозволи завођење дажбина за чисто социјалне сврхе, којима би се ради сузбијања неупослености оптеретпли имућнији слојеви грађанства ,којп тај терет неће тешко осетити." „Градови истичу, да поред редовних расхода за трошкове државне управе морају из властитих прихода подмиривати трошкове опште управе у градовима, а поврх тога тражи се да дају још
и доприносе за државне или бановинске установе, н.пр. за зграде среских начелстава, за одржавање државних и бановннских школских зграда, за издржавање полиције, за грађење и одржавање путова итд. Издвајањем издатака те врсте за државну управу или државне и бановинске установе, добила би се тек права слИка нето издатака за комуналне потребе, и створнло убеђење о потреби ваљаног регулисања општинских финансија, које би давало општинама довољно средства, а очувало им и што веђу самоуправу на пољу финансијском, као и у просуђивању целисходпости по јединих издатака." У овом уводном, првом делу наше расправе задржали смо се на општим моментима и начелима за реформу комуналних финансија у нашој државп, а у другом делу ове актуелне расправе који ћемо део објавити у идућем броју часописа — задржаћемо се искључиво па питању самоправних фииансија Београдске општине, које има свој специјалан значај, не само комуналан за београдско грађанство, него и нацноналан за Београд као престоницу. I. Кад се проучи акција Савеза градова за иоследњих пет година од његовога оснивања, пада одмах у очи једна значајна појава. И кроз његове конгресе и пленуме, претседништва и пословне канцеларије, резолуције и предлоге, уопште кроз сав његов досадашњи рад провлачи се као Аријаднин конац доследно и пластично изражена тежња за широком самоуправом градова, за несметаним полетом њихове комуналне, урбанистичке и финансиске аутономије. Сви градови без изузетка, и они у Вардарској долини, и они у срцу Шумадије, и они из далеке Дравске области, и сви други од Приморја до Загреба, имају само једну мисао, једну жељу, изражену кроз декларације свога земаљског Савеза и реферате Конгреса, да новим Законом о градовима, као и Законом о комуналним финансијама, добију широку ау-