Општинске новине

Стр. 728

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Кухиња дневно издаје по 120—150 оброка. Неко време, примајући незапослене рад. нике од Берзе рада, издавала је и по 300 оброка дневно. У току зиме 1933 године друштвена кухиња је издавала храну и за незапослене раднике по споразуму са Централним одбором за помагање незапослених. За њих је издавала 200—500 оброка, од којих су 60 оброка стално били бесплатни. Храна се увек састоји од једног јела, сем недеље кад се спремају два јела. За штићенике, који се мало крећу, храна се састо.ји од поврћа, варива и теста и 2—3 пута недељно по 150 гр. меса. За доручак имају чај, или кафу и „ајнпренсупу." Оброк чини порција од 700—750 гр. и четврт хлеба. Болесни штићеници имају дијетал. храну. Храну пробају и контролишу поред лекара и дежурни чланови управе. Како у почетку рада тако и доцније кухиња добија на име прилога од појединих добрих људи веће количине намирница, чиме се смањују друштвени издатци на исхрану. Сем тога многц грађани дају новчане прилоге за спрему ручкова штићеницима на име подушја. Пошто се општинска зграда у Штросмајеровој ул. бр. 9, у којој је било уређено склониште с кухињом, морала у јуну ове године рушити због регулације улице, Општина је на заузимање претседника г. Милутина Петровића и потпретседника г. Добре Богдановића, уступила Друштву своје имање у Гучевској ул. бр. 2, на коме имању, поред постојећих зграда, подиже нарочито одељење за спаваонице и остало што уз њих иде. Склониште овим добива и у смештајном обзиру и у сталности боље услове, само има ту незгодну страну што је удаљено од канцеларије и центра града, те је отежано саобраћање и надзиравање. VII Изводећи задатке Друштва, било је ипак главно обезбедити материјална средства. Јер су се сви друштвени послови оснивали на материјалним издацима. И у колико је Друштво ишло даље, послови су се проширивали и све више тражили материјалних средстава. Три су главна извора предвиђена, која су имала да снабдевају Друштво потребним новцем. То су: чланарина, добровољни прилози и субвенције. Међутим, иако ови извори нису били незнатни, ипак ни у почетку нису пружали довољно могућности за рад. Морало се мислити на јача и редовна средства. Тако се прибегло и скупљању милостиње путем касица, постављених на гробљу, код цркава и пијаца.

Па ипак сви ови приходи једва су достизали да покривају издатке, који су са развитком послова бивали све већи и већи. Како су текли приходи за ово време рада види се из овог прегледа:

П р и х о д и

1931

1932

1933 I !/ 3 год.

Чланарина Касице Прилози Субвенције Прилози у натури Други приходи

64 63083.246-25 43.178-50 71.00030.000 —

177.630271.603-50 108.234-75 16.10031.267-20 8.178--

104.927'166.163-25 45.351-20 59.900"8.976-20 72.815-75

С в е г а

292.054-75

613.013-45

458.133-40

Као што се види, приходи су углавном расли из године у годину, и то рапидно расли и тако омогућили развијање послова. Главни приход чине: чланарина и касице. Они су прогресивни, а сви остали су променљиви. Од већих приложника вреди истаћи: 1) Његово Величанство Краља са прилозима од 5.000 динара у 1931, години и 30.000 динара у 1932 години. 2) Црвени Крст — Главни одбор 6.500 динара и 50 сламарица у 1932 години. Друштво, сем обртног капитала, не располаже никаквом готовином, или уштеђевином, пошто у ово време опште привредне кризе једва успева да довољно пружи помоћи својим штићеницима и другој београдској сиротињи, која се свакодневно обраћа за помоћ. Једина уштеда, предвиђена правилима, јесте Фонд за подизање склонкшта, који је на крају 1932 године износио 47.982,50 динара, а на крају јуна 1933 године 70.142,15 динара. Овај Фонд чине улози чланова добротвора и утемељача и 5% од осталих прихода, сем субвенција, VIII Кад је Друштво основано много се полагало на упис у чланство и приходе од чланарине. Рачунало се, да буду уписане све радње, бирои и сви већи кућевласници, стога је и ушло у правила као циљ< „заштита чланова друштва од просјака.'' Рачунало се да ће београдско имућније грађанство бити свесно зла које носи собом просјаштво и да ће са највећом приправношћу прихватити намере Друштва. Са 5 до 10.000 чланова, колико Београд може лако дати, Друштво би могло да развија своје послове тако и толико, да апсолутно заштити Београд од сваког просјаштва. Међутим, са уписом чланова ишло је врло тешко. Није томе узрок само плаћање чланарине од 20 динара месечно за редовне чланове, него је по среди и немање довољно разумевања за ствар, као и недостајање свести