Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 727

Вреди поменути, да су појединим штићеницима даване, на име недељних помоћи, веће суме унапред, по 100—1000 динара, стим да им се до одужења ове суме одбија цела или половина недељне помоћи. Ове су врсте помоћи чињене ради исплате дужне кирије, за пошиљку деце на летовање, за одлазак у бању, и друго. И ова врста помоћи је била врло корисна. Кад се упореде цифре појединих помоћи учињених за ове две године, као и суме издатог новца на име помоћи, види се како су бројеви рапидно расли и како је у трећој години (прво полугође) скоро достигло износе у целој другој години. Друштво је у овоме своме главном раду показало добар напредак. Оваквим својим радом Друштво је олакшало многу беду и помогло много невољних, а тиме олакшало и Београдској општини и београдском грађанству у збрињавању и издржавању крајње београдске и друге сиротиње. Али, сем просјачке сиротиње у Београду има и један велики број сиротиње, која живи под на јтежим економским приликама, у највећо ј беди, немогући да се понизи да пружџ руку за милостињу, или да затражи помоћ ма од кога. Ова сиротиња трпи, буквално умире од глади и студи, али крије своју беду од широке околине. Друштво зна и за такву сиротињу, с тога се оно стара да колико толико пронађе такве случајеве, и чим за који сазна, шаље своје органе, испитује случај и пружа помоћ, каква је према приликама потребна. Друштво је обратило пажњу и на оне честе огласе у новинама, којима појединци моле за помоћ, и одмах испитивало случај. У већини случајева ови су огласи били лажни, као и писма која су слата појединим лицима и установама. Друштво је, због тих лажних случајева, издавало путем новина своје апеле на грађанство да се не вара и да не даје из руке и непосредно помоћ, него само преко Друштва, а Друштво, као што смо казали, испитује сваки случај и утврђује и истинитост потребе и врсту и износ помоћи. Таквим радом Друштво се у врло мало случајева преварило. Овим проверавањем Друштво је било у стању да помоћ мења и по врсти и по величини према измењеним приликама штићеника. VI Док Друштво није добило своје склониште и у њему кухињу- морало је да издаје храну преко појединих народних кухиња путем купона, плаћајући сваки оброк по 5 динара; а преноћиште је морало издавати преко Радничког склоништа такође путем купона од 5 динара за свако преноћиште. Због овако високе цене ова врста помоћи морала је бити знатно ограничена.

Али кад је Друштво 1932 год., добило од Општине зграду у Штросмајеровој улици бр. 9, и у тој згради уредило своје прво склониште с кухињом, Друштво је могло не само да издаје много већи број оброка у храни и преноћишта, него је могло да уклони са улице велики број просјака и да им обезбеди у склоништу угодан живот. Склониште је имало три простране спаваонице, умиваоницу, купатило, перионицу, дезинфекциони апарат: затим кухињу, трпезарију и магацине и одељења за особље. У току 1932 године смештено је било 63 мушких, 28 женјских и 13 деце, свега 104 лица. На дан 31 децембра 1932 год. било је у склоништу 33 мушких, 16 женских и 12 деце. У склоништу се штићеници редовно купају, шишају и бријају, рубље им се пере, а одело и постељне ствари дезинфикују итд. Штићеници у склоништу добијају све потребе. Имају лекара и лекове у случају болести. А друштвени лекар редовно посећује склониште, водећи надзор над хигијенским приликама. За забаву штићеницима служи библиотека пробраних књига. Здравији штићеници обављају поједине послове у склоништу. Склониште има прописани ред. У склоништу, поред сталног старешине, чланови управе свакодневно дежурају и воде надзор над редом и радом. У склоништу је, као што смо казали, организована и кухиња. Она служи како за исхрану штићеника у склоништу, тако и за помагање храном и других штићеника и сиротиње уопште. Београд, као престоница и наш највећи град, постао је привлачна тачка за сиротињу. У Београд долазе да траже рада и зараде, или помоћи и милостиње безбројни сиромаси ради залогаја хлеба, ко.јега наШа земља има на претек, али којега због поремећаја економских прилика ипак нема велики број економски слабих суграђана. Друштво за помагање сиротиње и сузбијање просјачења могло је прво да осети сву мизерију, сву оскудицу београдских сиромашних грађана, као и оних гладних, жељних зараде, кад зараде најмање има. Зато је ово Друштво прво у Београду похитало да организује кухињу, да сиромашним и гладним пружи тањир топлог јела уз парче сува хлеба; да заложи, да утоли глад и одржи снагу бар једном најмањем делу оскудних суграђана. У тој цељи друштвена кухиња ради од почетка марта 1932 године. У њој се хране друштвени штићеници и други намерници. А Општина свакодневно шаље по 20—30 сиромаха који добијају храну.