Општинске новине

Стр. 726

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Али у колико је Друштво долазило до обилнијих новчаних и других ередстава и помоћ се повећавала и разгранавала, и достизала завидну висину и по броју помогнутих и по врстама и износу помоћи. У почетку Друштво је давало новчане помоћи, помоћ у храни (дајући купоне за одређене народне кујне), помоћ у преноћишту (дајући купоне за преноћишта у радничким склоништима). Али од како је организовало своје склониште и кухињу и дошло до већих средстава Друштво је коначно организовало разноврсне помоћи, као што су разноврсне потребе те многобројне сиротиње, и то: Сталну новчану помоћ од 30—150 динара недељно особама које су немоћне, старе или болесне, те не могу да зарађују за себе и породицу ако је имају. Ту долазе и професионални и други просјаци. Тренутну новчану помоћ од 10—100 динара на случај тренутне невоље. Ова се помоћ и понавља у појединим случајевима, док се дотична особа не помогне на који други начин. Путна новчана помоћ у. величини половине или и целе карте лицима која се без средстава враћају кућама, или иду на посао, а нарочито онима који изађу из болница без средстава. Смештање и издржавање у друштвеном склоништу старих и изнемоглих, који немају своје породице. Преноћиште лицима ко.ја остану без средстава, док не нађу упослење, или не отпутују из Београда. Храну свошм штићеницима и лицима без средстава као тренутну помоћ. Одело, рубље и обућу штићеницима по потреби, а осталој сиротињи у колико Друштво добије од милосрдних људи. Лечење штићеника преко друштвеног и општинских лекара. Лекове издаје својим штићеницима по рецептима друштвеног и других лекара. Протезе, обућу и одећу осакаћеним штићеницима по мери и поруџбини. Упућивање и смештање у болнице, у Дом стараца и старица итд. Упошљавање способних сиромаха за какву врсту зараде. Издавање помоћи вршено је по саслушању ухваћеног просјака, или по саслушању лица које је од некога упућено за помоћ, или помоћ само тражи. Њихове су из1 'аве претходно провераване преко друштвених органа и тако утврђивано право стање. 'А свако такво лице добија свој картон и регистарски број. Тако се има евиденција о сваком лицу. било да је уклоњено с прошње, било да 'се

само пријавило или упућено за помоћ, као и о његовом породичном, имовном и здравственом стању и о свима помоћима које му се учине и променама које наступе. Друштво се у издавању помоћи држи оне мудрости: боље је дати помоћ и ономе ко помоћ не заслужује, него ли одбити некога, коме је помоћ неопходна. Друштвена канцеларија је регистровала: 1931 године (11% г.) 879 лица 1932 године 1851 лице 1933 године (1% г.) 967 лица

Како је текло издавање помоћи најбоље се види из ових прегледа:

Врста помо"Ни

1931

1932

1933

II V 2 год.

год.

I!/, год.

Б р

о ј л и

ц а

Стална недељна помоћ

у новцу

141*

14 7**

Тренутна иомоћ у новцу

141

489

321

Путна у новцу

121

142

У оделу, рубљу и обући

277

380

У лековима

108

! 63

Протезе и ортопедске

обуће

—

Упућено лекарима

—

122

Упућено у болницу

Упућено у антитуберку-

лозни диспансер

Упућено у Дом стараца

и старица

Упућено на посао

Упућено у Дом ^мало-

летника

У храни оброка

8.517

54.186

49.962

Преноћишта

2.304

10.490

И.454

Купања

786

668

Бријања и шишања ....

—

576

546

У новцу је издато

116.043-35

444.532--

36!.548-40

Код помоћи путем упошљавања вредно је рећи, да се сем упошљавања обичним налажењем рада, покушало и са упошљавањем и друштвених штићеника, према телесним способностима на самосталном послу, давањем бескаматне позајмице за капитал, или за алат и материјал, стим да штићеник врати позајмицу отплаћивањем у недељним или месечним оброцима. У неколико случајева овај је начин помоћи изведен с успехом; али због недовољне спреме и агилности канцелариских службеника за техничко извођење ове врсте послова, није показан трајан успех. Друштво на рвоме послу није претрпело ни најмању штету, јер су невраћене позајмице урачунате у недељне редовне помоћи, које су та лица и пре тога примала,'Па нека и доцније наставила примати; али је за жаљење, што није имало виднијег успеха у упошљавању лица, која би могла колико-толико привређивати.

* Са 284 члана. ** Са 338 'чланова.