Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 725

Друштвени органи ухватили су на просјачењу на улици и регистровали, и то: 1931 г. 338 лица 1932 г. 1018 лица 1933 г. 1056 лица У реду ових џросјака ухваћено је више лица за којима је полиција трагала; ухваћено је такође неколико имућних лица, којима је прошња била апсолутно непотребна; ухваћено је више лица лажних просјака; ухваћено је неколико са лажним исправама; ухваћена су деца родитеља који су имали обезбеђене зараде, као и деца родитеља који су живели не радећи ништа; ухваћена су деца која су напустила родитељски дом и прошњу узела као срество за живот, као и деца која су просила за награду за рачун неких неваљалих људи, а у последње време просила помоћу писама, којима се апелује за помоћ болесним родитељима итд. итд. Само неколико примера: Сви Београђани памте оног слепог старца са малим верглом и папагајем, који је уза се водио дете и просио по београдским пијацама. Он је имао уверење Београдске општине да нема нигде ништа, а међутим је имао у Славонији, у двема општинама, непокретно имање, да може са породицом још како пристојно живети. Ко се не сећа оног крупног просјака, са штакама и црним наочарима, који је просио по пијацама и код цркава, а код куће је имао — двоја шпедитерска кола која су стално радила! Сетиће се многи једног омањег просјака са уврнутим стопалама унутра и штакама, који данас живи у Вршцу, где има своју кућу, кола и коње и као пиљар у сезони тргује, а кад му престане трговина досељавао се у Београд и ту просио. Једна старица са богатим имањем у Кнез Милетиној улици и ћерком активном чиновницом просила је по пијаци и радњама, жалећи се на глад. Старица Циглићка, пресвлачила се у дроње и просила, и ако има пристојно издржавање од синова и кћери који су на видним положајима. Један Скопљанац, врло упоран просјак, хватан је неколико пута и спровођен у Скопље, где има две куће од којих прима 2200 динара месечне кирије. Неколико њих из Куманова долазе сваке зиме пред велике празнике, проводе по 15 до 20 дана у Београду просећи и по Новој Години враћају се у Куманово са по неколико хиљада динара уштеђевине. Нарочито су били насртљиви просјаци из околине Уба. Они су највише просили као лажни просјаци. Правили су се слепима, жмурећи, или сакатима, везујући ногу или руку.

Интересантни су случајеви деце просјака. Једна девојчица од 10 година, ученица III разреда основне школе, кћи активног општинског службеника, била је стална и врло упорна просјакиња у Поенкареовој улици и око Коларца. Девојчица од 13 година, кћи жене која прима такође из Општине пензију од 1088 динара месечно; имају у Државној хипотекарној банци 65.000 динара, а мати има својих 30.000 динара у заводу, и она стално проси. Она тврди да је мати на то гони, а мати тврди да сама то чини и да ни ноћу не долази уредно кући. Једна девојчица, стара 9 година, очух активни чиновник, проси око Студентског дома и каже да је мати на то шаље. Итд. итд. Радом друштвених органа у току ове две године улична прошња је, може се рећи, уништена и професионалних просјака нема више на улици. Нема оних наказних појава, нема оне гомиле свакојаких просјака на гробљу и пред црквама, нема оних одвратних сцена за време дељења милостиње. Друштвена канцеларија је највећи број лажних просјака предавала београдској полицији за казну и прогон. Сем тога послато је у место становања о трошку тих самих лажних просјака, и то: 1931 године (II 1 /!) 6 лица 1932 године 54 лица 1933 године (Р/2) 62 лица. Међутим, најтеже иде са сузбијањем просјачења код деце, јер Друштво не располаже за њих нотребннм установама. Друштво није у могућности да у своме склоништу инсталира нарочито одељење за њих, а још мање је у могућности да их држи дуже време и васпитава под нарочитим погодбама, да би од њих створило корисне чланове друштва. Ни Београдска општина, ни држава такође немају за децу ове врсте никакву установу за склањање са улице. Кад Општина буде изградила прнхватилнште за децу биће олакшано у толико, што ће се ова улична деца моћи бар за први моменат склонити на сигурно место. Друштвени органи ипак прогоне, хватају, предају родитељима, јављају родитеље полицији, саветују и прете. Али зато, што нема какве ефикасне мере, резултати су слабији но што би требало да су, нарочито код ових случајева. V Пошто је друштво ставило себи у дужност помагање сиротиње као превентивне мере у сузбијању просјачења, оно је одмах у почетку свога рада приступило и извођењу тога свог задатка. У почетку је та помоћ била мала и ограничена, јер су средства, којима је Друштво располагало, била незнатна.