Општинске новине

С гр. 724

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

III На једном састанку у априлу 1929 године њих десетак добронамерних људи образовали су одбор и спремили правила за Друштво противу просјачења у Београду, коме је циљ био: „да са једне стране заштити чланове Друштва од просјака, а са друге стране, да праведно раздељује подељену милостињу на просјаке" (чл. 2). Друштво је, пре него што је могло прећи на позитиван рад, претрпело и у управи и у правилима неколико промена, па је те.к у пополовини 1931 године почело рад на терену: уклањајући са београдских улица просјаке; збрињавајући оне, који су из Београда, по заслузи и лрогонећи путем власти оне који су дошли из других места, или се баве прошњом без стварне потребе. Али како је Друштво с променом управе и с променом правила ставило било себи за задатак и помагање сиротиње уопште, да би се том мером, као превентивном, спречило стварање просјака — Друштво је убрзо почело да помаже ону најбеднију сиротињу: старе, изнемогле и болесне оптерећене породицом; осакаћене и онеспособљене за рад и све оне који из оправданих разлога заслужују помоћ. То су махом били они становници Београда који су као радници разних занимања радили и привређивали колико су могли и од тога живели; а кад су остарели и ослабели, или кад су осакаћени и тако престали радити, престали су и зарађивати. Пошто их данашње друштво није ни на који начин обезбедило за случај старости и изнемоглости, они су упућени на живот од туђе милостиње. Зато су и принуђени да пруже руку. Док су били снажни давали су своју снагу друштву, а кад су изнемогли друштво им је дало просјачки штап. Ради извршивања свог задатка наша организација прво је уредила своју канцеларију и ангажовала потребне службенике. Канцеларија је имала да изводи друштвене. послове, и то послове унутрашње и спољашње. Унутра канцеларија је вршила: примала (доведена, упућена или сама пријављена) лица која су просила или која желе помоћ; њих је саслушавала, водила евиденцију (картоне) и регистре о њима; издавала новчану помоћ: редовну, тренутну и путну; издавала помоћ у оделу, рубљу и обући, у лековима; издавала упуте за храну (друштвена кухиња), за преноћишта (друштвено склониште), за лекарску помоћ (друштвени или општински лекар), за болницу и за друге социјалне установе; упошљавала појединце и спроводила Управи града оне који су то заслуживали. Сем тога канцеларија је примала чланске улоге, прилоге, приходе од касица, вага и друго; водила књиговодство и кореспонденцију; одржавала везу са Управом града,

Општином, Берзом рада и другим институцијама. Споља канцеларија је вршила: преко ак.визитора уписивала нове чланове; преко инкасаната наплаћивала чланске улоге; проверавала стање саслушаних лица за помоћ; разносила помоћ болесним и немоћним штићеницима; доносила прилоге у стварима; а преко агената уклањала просјаке с улице. Сем канцеларије Друштво је, уз обилату помоћ Београдске општине, организовало у току рада склоништа за своје изнемогле штићенике и кухињу за исхрану својих многобројних штићеника и друге сиротиње и незапослених. Тако организовано на послу, Друштво је развијало свој рад и, без претеривања може се рећи, постигло је видан резултат. IV Први друштвени послови на терену.били су уклањање просјака са улице. У почетку, кад је у Београду било просјака професионалаца, просјака који су по 5—10 и више година живели искључиво од прошње, борба с њима била је неравна. Просјак, кога је друштво уклањало с улице, лишаван је био дневне зараде од 100—200 па и 300 динара; стога се он није могао лако помирити са одредбом Друштва, по којој је, место такве зараде, имао да прими само пристојно издржавање у кући, ако има породицу, или обезбеђено издржавање у склоништу. Сем тога просјацима је било тешко и што им се одузима слобода коју су дотле уживали у кретању, јер су се сад морали повући, да се што мање виде на улици, да их публика не би доводила у искушење, пружајући им милостињу из навике или из сажаљења. Стога је било велике, а често очајне борбе између појединих упорних београдских професионалних просјака и друштвених органа, помаганих од жандарма. Друштвени органи су се у више махова враћали разбијених глава, изгребана лица, крвавих руку. И у самој канцеларији потезани су штапови, пуштане у саобраћај штаке и песнице; а псовање, грдње и викање биле су обичне појаве, против којих се друштвени органи нису бунили. Нарочито је у почетку било тешкоћа, које је друштвеним органима чинила публика, која је у већини случајева била на страни просјака, као слабијој страни. Доцније, кад се осетио благотворни рад Друштва на уклањању ■просјака с улица, публика је с поверењем пратила рад друштвених органа. Захваљујући енергичном настојању друштвених органа и помоћи полиције, успело се да се савладају сви професионални просјаци, тј. да се уклоне с улица и да приме издржавање од Друштва, ако то заслужују.