Општинске новине

Стр. 736

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

извори из којих ће се ти приходи утеривати. И као што се при расподели прихода мора водити рачуна да се удовољи најпречим локалним потребама, тако се и при установљењу облика и висина прихода мора водити рачуна о економским приликама грађанства и о њиховом правичном оптерећењу. Као што се види буџет је основа свеколике општинске делатности. Састав буџета према томе преставља један акт далекосежних последица за комуналну и општу политику. И као такав природно мора бити претресан не само од највишег општинског органа него и од највиших управних власти. Пре него што пређемо на питање о надлежности за састав и доношење буџета потребно је видети да ли је закон оставио потпуно слободне руке општинској управи у погледу одређивања потреба на које се општински приходи морају утрошити. Другим речима има ли општина право да по свом нахођењу састави буџет расхода? Не постоји ли нека врста послова чије извршење општинска управа силом закона мора да обезбеди у буџету? Општинска је управа дужна да у свој буџет унесе све издатке који су у вези са њеним пословаЊем из пренесеног делокруга, односно све издатке који по Закону о општинама или по другим законима падају на терет општини. У случају да поменути издаци не буду унесени, надзорна ће власт одбити да такав буџет одобри (в. § 97). Може се рећи да за општинске буџете по'стоје обавезни и факултативни издаци. Ови последњи могу, али не морају бити предвиђени буџетом. Први се морају предвидети. Они су везани са испуњавањем дужности којима су поједини закони оптеретили општину. Тако на пр.: одржавање школских и полициских зграда, њихово снабдевање, огревом и осветлењем и другим још материјалним потребама, пада по закону на терет општина, и општинска управа приликом састава буџета мора те издатке унети у буџет. Дакле општинска управа је дужна да унесе у буџет све обавезне издатке, а факултативне у онолико у колико она нађе да је потребно за извршење чисто комуналних и самоуправних послова. Обавезни издаци имају првенство пред факултативним издацима. Одбор је та највиша општинска инстанца која има да одлучи коначно о буџету, онаквом какав се има поднети надзорној власти на одобрење. Општинска управа је дужна да састави буџет и поднесе га општинском одбору на одобрење. Она је то дужна да учини најдаље ,на три месеца пре почетка буџетске године. Тако састављен буџет излаже на општи увид грађанству за време од пет дана. Грађани имају право да у том времену учине своје примедбе и то не

само чланови дотичне општине него и свако лице које у тој општини плаћа порез. Пошто тај рок од 5 дана протекне буџет се са свим примедбама подноси општинском одбору на одобрење. У буџету мора бити извршена равнотежа између расхода и прихода. Другим речима расходи морају бити покривени приходима. Само се по себи разуме да се општинска управа има старати да буџетом предвиђени приходи буду што реалнији. То се најбоље постиже ако се приликом састављања буџета прихода има тачан преглед остварених прихода из ранијих година. Зато закон сем равнотеже прихода и расхода наређује и састављање завршних рачуна (§ 95 и 102). Тако састављен и одобрен буџет шаље се надзорној власти. Мана је закона што у сваком случају није тачно прецизирано која ће надзорна власт бити надлежна да одобри буџет, пошто закон предвиђа час надлежност министра, час бана, а час поглавара за одобравње општинског буџета. Закон је јасан кад се буџетом установљава прирез, али ако се буџетом предвиде друге врсте прихода, закон прописује једну норму по којој се јасно не може видети да ли је бан, поглавар или министар надлежан да такав буџет одобри. Општински буџет у којима општински прирез из државне непосредне порезе није већи од 200% одобрава бан, а буџет преко тог процента Министар финансија. Буџете са прирезом од 50% одобрава срески начелник, ако га овласти бан. Али ако општина уведе трошарину и таксе, или њих повећа, закон вели да то треба да одобри она надзорна власт која одобрава и буџет (§ 95 став 5). Питање се сада поставља шта ће се овде узети за мерило при одређивању органа надзорне власти који ће бити надлежни за одобравање увођења или повећавања тих облика општинских прихода? Код приреза то је лако установити: узима се за мерило проценат од непосредне државне порезе. Али шта ће се узети за основ код такса и трошарине? Закон не поставља никакво мерило, већ наређује да ће те таксе одобравати она власт која одобрава и буџет. Хоће ли то бити министар финансија, бан или поглавар, то се не може тачно знати по слову закона. У пракси то ће питање изазвати забуну и пометњу, и његово решење не може се извести из текста законске одредбе, него само из општих размотрења на финансиску државну политику. Факат да општински буџет са прирезом преко 200% одобрава министар финансија афирмира вољу законодавчеву да већа самоуправна оптерећења подвргне ндазору највише финансиске државне власти. Тај је надзор потребан да не би општинска и уопште самоуправна финансиска политика ишла на уштрб опште државне финансиске политике. Па како таксе по