Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 741

више но што је пастигао иједан други европски град. Огромно се урадило, али се исто тако огромно има још. да уради. Учињени су до сада џиновски кораци, али оно што је остало да се савлада — тражи такође џиновске замахе. Почетком 1921 г., дакле две године по Ослобођењу, (података за 1919 и 1920 годину нисмо, на жаласт, нигде могли да пронађемо), било је свега 309 улица. Даљи је развој улица ишао овако: 1928 године било је . . . 576 улица; 1929 године било је . . . 700 улица; 1933 године имамо . . . 950 улица. Дакле, после 15 година живота, Београд је доживео три пута већи пораст улица. Са колико се напора и упорне делатности изводио програм поплочавања Београда најбоље нам говори факат да данас има калдрмисаних 550 улица (око 280 модерком калдрмом*), дакле скоро онолико колико их је свега било у Београду 1928 г. (576). По броју остало је још око 400 некалдрмисаних улица, готово искључиво перифериСких, којима се до скора — то се са замерком мора подвући — није поклањала довољна пажња, те се тај социјални моменат у гигантском развоју поплочавања Београда нијс имао довољно у виду. Често су калдрмисани булевари и путеви са становником на пушкомет, док се с друге стране становништво прена)сељених периферија гушило у глибу и мочвари!.. .

С обзиром на површину улица у квадратним метрима, овај се однос знатно мења, јер од 3,400.000 м 2 , колико све улице Београда данас износе, има 2,400.000 м 2 калдрмисаних и око 1,000.000 м 2 још некалдрмисаних површина. Исто тако и по дужини: Београд данас има око 305.000 м 1 или 300 километара улиц,а. Од тога око 205 км. калдрмисаних и око 100 км. некалдрмисаних. И док по броју улица излази да београдску комуналну управу у будуће чека још близу исто толики број, колики је уређен за ових 15 година, дотле према њиховој квадратној површини и дужини излази да будући рад на калдрмисању не износи више од једне трећине, док су читаве две трећине срећно савладане. У погледу квадратне површине, пораст се кретао овако: до 1921 год. урађено је свега 73.000 м 2 . Не више. Даље, све до 1926, напредак је био скроман, и ако непрекидан, упоран и систематски. У току једне календарске године није се савлађивало више од просечно 29.000 м 2 или у раздобљу 1919—1926 г. укупно 218.000 м 2 . Међутим, тек почетком 1927 год., отпочиње један уистини џиновски напредак, у коме просечно на једну годину отпада око 200.000 м 2 калдрмисаних уличних површина. У томе је периоду закључен и велики инвестициони зајам од 300.000 долара, као и доцнија израда калдрме на почек. Од 1927—1933 године израђено је скоро један милион и триста хиљада квадратних метара уличних површина! То је, по објективном мишљењу стручних кругова, прави европски рекорд!**)

КАЛДРМИСАЊЕ БЕОГРАДА ОД 1919—1933 ГОД.

Година

Пораст модерне калдрме

, Пораст обичне калдрме

Утрошене суме на калдр.чисање Београда (у загради на обичну калдрму)

Просечне јединичне цене за модерну калдрму (од 1 т 2 )

до 1921 1922 и 1923 1924 1925) 1926) 1927 1928 1929 1930 1931 1932

73.000 т 2 34.000 „ 33.000 „ 78.000 „ 164.000 „ 256.000 „ од 181.000 „ 179.000 „ 150 000 „ 163.000 „

1919 до 1928 г. 255.000 т 2 61X00 „ 26.000 „ 76.000 „ 140 0"0 „

40.000.000 (до 1928 9,074 поо за обичну) 90.829.000 (1,942.01,0) 43.747.000 (653 000) 72.632.0 0 (3,715.000) 24 349.(00 (6,831X00)

233 динара 173 182 1(3 72*** „

Укупно од 1919—1933

1511.000 гп2

556.000 т 2 (са предрат. калдрмом укупно око 900.0о0 т 2 )

295,461.000 динара (од тога за о ичну калдрму 33,315.000 дин.)

*) У модерну калдрму спада: калдрма од асфалта, од дрвених коцки, камених призми и коцки од бетона, од асфалтом пенетрисаног и спрамексираног макадама и од мозаика на бетону.

**) Желим да користим ову згодну -прилику и да поводом овог џиновског замаха учиним једну корисну примедбу. Док други балкански народи, да не говоримо о западним, сваком свом јачем успеху,