Општинске новине

Стр. 742

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

За калдрми|сање оваквог фуриозног темпа трошене су, природно, и огромне суме новаца. Укупно до данас утрошено је динара 295.461.000. Али од 1930 год. барометар буџетских кредита стално пада да се сада заустави ту негде око тачке мржњења! У 1932 год. утрошено је у калдрмисање Београда 24,349.000 динара. То је према сумама из дана просперитета, испод половине, али и ово треба похвалити када се има у виду, да су ти инвестициони издаци чињени у главном из редовних буџетских кредита и то у времену ове тешке привредне кризе! Исто се тако ранија модерна калдрма заменила полако (у даљем развоју) обичном калдрмом! Али ни овај други појав није дошао као последица какве нове оријентације у комуналној политици Београдске општине (сем што се сасвим правилно и правично посветила већа пажња перифериским улицама), него зато што је ова општа криза замрзла све кредите, све инвветиционе зајмове (на којима се ови и овакви послови само и могу изводити), парализовала све радове и умртвила цео живот, те је комунална управа Београда гледала да бар изведе свој ооновни програм најнужнијег калдрмисања периферије Београда.

ма на ком пољу духовног, техничког или урбанистичког рада, дају најшири, светски публициТет, дотле ми као да н.емамо много смисла ни за најсолиднију и најскромнију пролаганду. Наше успехе нико незна. Бар до скора. За наше неуспехе постарали су се непријатељи да их објаве целом свету. Зато је наш морални билачс много пута тако пасиван! Недавно је неуморни доајен Чешке социјалнокомуналне политике Д-р П. Зенкл објавио на француском врло згодну књигу „Ба ргеуоуапсе 80С1а1е е>(; Б'аб5к1апсе рићЦцие <1е 1а здНе с!е Рг-ачие" о комунално-ооцијалној акцији града Прага. Зашто ми не пођемо и у Београдској општини његовим примером, достојним у равној мери и признања и подржавања?! ***) „Пад просечне цене модерној калдрми има два разлогд: први је разлог тај што су у почетку великих радова највише примењиване дотле цознате најбоље али уједно и најскупље врсте саврмене калдрме у коловозу а то су биле: дрвена калдрма, од крупне камене коцке и призме, и коловоз од збијеног асфалта (асфалт комириме), све на бетонској подлози, док је у даљим годинама коловоз израђен већим делом од јефтиније, али ипак врло добре калдрме од ситне камене коцке и од ваљаног асфалта на бетонској подлози, најзад, у последње време (од 1931 год.) у већини случајева узета је за савремену израду коловоза калдрма од ситног ломљеног камена у бетону т. зв. „Мозаик" калдрма и само изузетно ситна моцка и асфалт. Други разлог појефтињавању радова од 1927/28 год. на овамо налази се у општем паду цена грађевинском материјалу и радној снази. Као доказ за ово нека послужи ово неколико примера: 1927/28 год. 1 вагон (10.000 кг) ситне ситне коцке коштао је у Београду 7000 дин. док се данас може добити за 4500 дин., 1 м 3 речног шљунка на градилишту коштао је 90—100 дин. а данас 45—55 дин., надница физичког рздника износила је .1927/28 год. 35 дин. а данас је сурвана на 20 дин. и т. д." (Из реферата Инжињерског отсека Општине града Београда).

Зато, у низу многобројних режијских радова — са којима се задњих година нарочиго истакла инвестициона политика Београдске општине — може се подвући и умесна пажња калдрмисању београдске периферије, о чему ће надлежни референти детаљно и обилно писати у идућем броју нашег београдског органа, „Београдских општинских новина", који ће бити посвећен у целини резултатима делатности Београдске општинске управе у 1932—1933 години. У наставку комуналног програма ка периферији и за периферију, потребно је озбиљно размислити како да се оживи стари полет, да би се у једном догледном ®ремену могле да калдрмишу ових преосталих 400 улица, које припадају радном и сиромашном свету, кажњеном самом иронијом судбине да свој живот проводи у глиновитом калу и блатишту често до колена! Трамваји и саобраћај О развитку саобраћајних смерница у Београду за последњих 15 година хтели смо овде да пишемо много опширније, али нас је предухитрила појава једне одличне историографске едиције о трамвају и осветљењу у Београду од 1896—1923 год., коју је службено издала агилна Дирекција трамваја и осветлења ОпШтине града Београда, те ћемо зато овде изнети само неколико интересантнијих детаља.* Ма да се из навике непрекидно кука на београдски трамвајски саобраћај, ипак нема тога и највећег његовог противника, који неће моћи а да бар у души не призна један огроман напредак за минулих 15 година. 1919 године износио је трамвајски колосек око 21,16 км. са 26 комада већ 'дотрајалих моторних кола и 12 приколица, са пропалим шинама, постављеним на слабој подлози, несигурној и вечито крпљеној. Данас, после 15 година, Београдска општина располаже са 120 кола, нових и исправних, са 65,5 км. пруге, највећим делом на бетонској подлози и са 13 трамвајских линија. Уз то ми данас имамо преко 70% пруге са дуплим колосеком! Ово је, мора се признати, успех који буди дивљење, чак и кад би га туђинска, окупаторска власт, постигнула, а камо ли наша властита! Кад је у овим редовима реч о трамвајима није без дубљег интереса поменути да се данас просечно воз-и по 121.600 лица на дан београдским трамвајима, а да бруто приход од тога износи годишње око 61.000.000 дин.

*) У идућем броју нашег часаписа објављујемо детаљан резиме ове одличне едиције Дирекције трамваја и осветл>ења Општине града Београда.