Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ ! Стр. 743

ТРАМВАЈСКИ САОБРАЋАЈ БЕОГРАДА ОД 1926 ГОД. ДО 1932 ГОД. ЗАКЉУЧНО*)

Г о д и и а

Број становникауБеограду Дужина свих трамвајских колосека

Број пређених колосека

Број превежених путника

Приход од трамвај. карата

1926

183.335

38,75 км.

3.404.121

29.178.497

46.321.701

1927

197.654

43,31 „

4.568.576

30.118.714

46.369.743

1928

211.973

46,52 „

4.757.904

35.062.598

51.665.226

1929

226.289

50,18 „

5.263.427

33.263.757

53.674.267

1930

233.915

56,66 „

5.516.997

42.045.445

62.343.947

1931

241.542

61,00 „

7.609.804

46.359.860

65.186.564

1932*

249.165

65,64 „

7.720.246

44.395.376

61.403.886

*) За 1932 год. ови статистички подаци показују у својој анализи следеће: 1 Београђанин путује трамвајем годишње 178 пута „ „ прешаоје „ „ 30,88 км. „ „ потрошио је „ 245,6 дин.

Приходи би могли да буду још знатно већи кад би се проширио наш возни парк и кад би се саобраћајна мрежа проширила у оним правцима који су социјално неопходни и финансиски продуктивни. Статистичким подацима утврдила је Дирекција трамваја и осветљења Општине града Београда, да је трамвајски возни парк преко двапута мањи него у осталим европским градовима који имају исти број становиика. Н. пр.: Београд—Цирих:

Београд Цирих

8 0)

241.500 65-5 км. 240.000 55 „

ев са 5 С<3 стЈ О.Ч 6 о 'о X М К

171 420

53 а ^ § а® б

е« св с« 1461 634

е а, . & е к'0 5 _ о. ^ _ Ж о се! с* (П 2,6 7,6

једну значајну улогу у саобраћајној политици Београдске општине. Данас у Београду има 6 аутобуских линија, на којима саобраћа 7 општинских и 8 приватних аутобуса. Ми смо свесни, да се аутобуски саобраћај Београдској општини не рентира (нетачно је да Општина на њему губи!), али у овоме случају на првом је месту значај јавне комуналне организације саобраћаја погодног и јевтиног, а тек на другом је месту рентабилност истога! Према службеним статистичким подацима добија се ова табеларна слика о општинском аутобуском саобраћају у Београду, која најбоље потврћује, да општина београдска ни на оваквом аутобуском саобраћају не штетује:

У погледу нових веза трамвајских на првом месту долази веза са Земуном, а за њом и потреба директне трамвајске везе Споменик—Славија—Предграђе Војводе Степе (раније Пашино Брдо), које је данас густо насељено, баш оним радним, сиромашним грађанством Београда. Једна од наших најмногољуднијих периферија (Предграђе Војводе Степе и његово пренасељено залеђе) остаје без икакве непосредније и јевтине саобраћајне везе са административним, трговачким и индустриским крајевима Београда. Данашњи аутобус за тај крај не само да је много скуп (3.— дин.), не само да је несачекљив (сваког сата), него је још и нецелисходан, јер пролази Крунском улицом, као једном привредно и саобраћајно мртвом и непословном линијом. Исто се тако мора озбиљно организовати аутобуски саобраћај у Београду, који има

Год. 1929 1930 1931 1932

Прихода (бруто) динара 2,454.332 2,083.785 2,766.078 2,684.181

Расхода динара 1,889.391-07 1,844.643-77 2,680.887'2,424.367-50 Пређено километара 217.996- Л 218.799'330.294-— 341.570-50

Превезено путника 814.392 824.052 1,212.950 1,173.587

Шумски декор Трогодишња аустриска окупација рушила је оно што је затекла; али ништа ново није створила. На паркове се најмање .мислило. Они су пропадали. Не. зато што их је окупациона власт намерно рушила, него због општег немара, због равнодушности управе, која је прелазила мирно и преко злонамерних сеча дрвећа, као и преко опште дегенерације растиња. Чак и после нашег ослобођења није се могла одмах да посвети нарочита пажња и шумском, зеленом декору. Прави рад на модерним парковима Београда почиње 1926 год. За ових последњих