Општинске новине

Стр. 744

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

7 година учињен је невероватан напредак, за читавих 200% више према ономе што је затечено на почетку 1926 год. Заједно са Државом засађено је у послератним годинама у Београду и његовој околини око 4,000.000 дрвета (садница), од којих је примљено око 95%. Овај колосалан рад, који је добио свој максимални импулс 1933 год., настављен је са истом снагом и истим одушевљењем у току целе ове године.

мом, и још толико, а можда и више у његовим заштитним зеленим појасевима, били они кружни, концентрични, или у облику спорадичних зелених оаза. Ако се случајно не усвоји овај предлог, и не прогласе та два шумска празника Држава и Општина београдска у своме продуженом раду, под претпоставком да се ради у темпу пошумљавања, кога је београдска општина експазивно манифестовала ове, 1933 године, имаће се за 8—10 година потпуно решен проблем пошумљавања Београда.

Развој паркова

и зеленила О. г. Београда

Година од 1919 -1926

Паркови, скверови, уличне баштице (у згради примитивне обраде) просечно по 23,ћа (примитивне обраде)

Улични дрвореди по 2.890 комада годишње

Засађено у парковима, скверовима и пошумљеним теренима у граду

1926

• 26,5 ћа (25 ћа)

2.890 ком.

1927

30,5 „ (22 „ )

2.890 „

1928

34,5 „ (22 „)

3.071 „

1929

35,5 „ (22 „ )

4.940 „

1930

38,2 „ (18 „)

8.021 „

1931

47,7 „ (12 „)

9.564 „

22.752 ком.

1932

53,4 „ (12 „)

15.826 „

57.004 „

• 1933

(само у пролеће) 68,46 „ (12 „) (само у пролеће) 21.428 „ (само у пролеће)

195.000 „ (82,85 ћа)

Још ако се усвоји — а на томе радимо већ неколико година — да се одреде два шумска празника (један пролећни а један јесењи на пр. Благовести и Митров-дан, који би се посветили подизању зеленог декора, у

Кад на сваког београдског становника буде пало по 40—50 дрвета или по 150—180 м 2 зелене површине (рачунајући и околни зелени појас) шумско питање биће најидеалније решено.

Парк у Карађорђевој улици

које би дане цео Београд, од деце и ђака до војске и грађана, у огромним процесијама пошао на сађење дрвећа — ми би у најдогледнијем времену имали више од једне трећине респрективног београдског терена под шу-

Разуме се да до тога великог решења има још дуги низ рада и борбе. Али нама, нестрпљивим критичарима, могло би |се рећи попут оног чиновника кога је