Општинске новине

5

Д-р Милан К. Д. Главинић

Нови Грађевински закон и изграђивање еаших градова

У своме чланку „Општина као регулатор грађевинско-уметничког стварања у граду", који је изашао у часопису „Београдским општинским новинама" 1932 год. између осталога сам изложио: ' „Психички утицаји које врше лепи градови и лепе варошице са својим сложеним и сређеним грађевинским масама, са својим лепо израђеним просторима улица и тргова, са својим лепо постројеним кућама и становима, код нас још нису довољно уочени као један од најбитнијих услова за унапређивање народне културе. Свуда и на сваком месту наилазимо на уобличен простор. Не морамо слике у галеријама тражити, књиге с песмама читати, на музичким инструментима свирати, али уобличен простор не можемо нигде избећи. На овој неизбежности, на овој присутности архитектонске форме свуда и на сваком месту оснива се неизмерна снага моћи дејствовања архитектонске форме. Из овога факта архитекте и урбанисти црпе свест о величини своје одговорности, када стварају своја уметничка дела. Без неговања уметности у грађењу градова, без потстрекавања • смисла за лепо у улицама, у кућама, и у становима, нећемо никада доћи до природног и правилног цветања наше народне ликовне уметности: архитектуре, скулптуре и сликарства. Учвршћивање сопствене естетске културе морамо сматрати као највећи задатак нашег времена. У правом урбанизму граде се улице и тргови са кућама, а не ређају се само куће у улицама, у трговима. Прави урбанизам схвата кућу као део једне целине, улице и тргове као део околине, града, пејзажа. Модерни уметнички урбанизам куће групише, стране улица пластички раздељује, пружа могућност да се осети конструктивно осећање простора." Наша отаџбина Југославија је богата земља с дивним природним лепотама. Ми треба да тежимо да наше градове и варошице доведемо у склад са околином и да њихово изграђивање не копирамо директно са Запада. Приликом изграђивања нових кућа и нових делова града и варошица мора уметнтки моменат да се прилагоди датом већ природном оквиру, а нипошто да тражи, да сам ствра неки нарочити оквир коме треба да се

прилагођава и само практичко решење урбанистичког проблема. Прилагођавање пределу је друкчије када је у питању разређено зидање, а друкчије када се ради о затвореном зидању, друкчије је код кућа у зеленилу, а друкчије је код високих редних кућа. Већина наших градова, па и сам Београд развијали су се досада без уређених урбанистичких прописа и зато у њима имамо масу рђавих решења. За стварање нових модерних уметничких насеља имамо сада подлоге у нашем новом Грађевинском закону. Овим законом отвара се велико поље рада техничке, уметничке и економске радљивости у урбанизму у Југославији. Сад се даје могућност систематског, уметничког урбанизма. Индивидуализирање наших градова и варошица, узимање у обзир финих карактеристичних разлика и одлика разних наших крајева, све ће то бити резултат нове урбанистичке делатности у Југославији која мора бити слободна од сваког калупа. Модерним уметничким урбанизмом стварају се најбоља места за јачање и ширење правог и истинитог патриотизма. У Уредби о извођењу регулационог плана и у Грађевинском правилнику — то се ни у Миниситарству грађевина, ни у Београдској општини не сме да сметне с ума, морају се дати могућности да се за потпуно нове случајве могу новим одредбама предвидети и нови услови и нове олакшице за зидање. Уредбе као и правилници који се буду израдили на основу новог Грађевинског закона, морају омогућити слабом економском појединцу, средњем и радничком градском сталежу, да сразмерно лако дође до свога огњишта, а при том не смеју се испуштати из вида захтеви хигијене и естетике. Градским општинама потребно је дати власт, у лицу једног урбанисте, да могу спречити појединце који би покушали одвојеним зидањем да покваре чист спољашњи тип целог насеља. Регулација и изграђивање града и варошице мора лежати у рукама урбаниста, ако треба да се нешто савршено урбанистички створи. У нашим градовима и варошицама све нове грађевине треба да покажу више јасноће,