Општинске новине

Стр. 752

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

„Молим Вас, вели Кнез даље у писму, зар ви не видите ваше економско стање? Је ли могуће, да се ви у том још опаметити не можете? Ви сте по Бечу онолики силни дуг направили и од њега сте побегли, и знате шта је ради тога после било. Но онда сте били млади. А сад сте већ човек зрео и сед. Ви видите вашу слабост, знате да ништа много немате. Ја вам помажем колико могу, а ви себи никако нећете да помогнете. Ако је какав бегунац онострански,« ви њему позајмљујете, ако је ко овде распикућа, а ви њему позајмљујете. Шта ћете већ најзад чинити? Ко вам рече да ви 34 дуката ономе распикући Јефендији дајете? Мени је заиста за дивно чудо, што ви не погледате вашу болешљивост, вашу проседу главу и вашу дечицу, која од вас помоћи требају и сутра и прексутра. Узмите то све једанпут наум, умерите се, и чувајте оно, што вам се плаћа, не би ли коју пару заштедети могли. Вама се здраво познаје, што год другоме дајете, што се другоме не би познало. Ви би могли на много начина изговорити се у сличним случајевима. Можете казати, да ви сви од плате своје живите, и да је свакоме плата сразмерно одређена, а најбоље би се изговорили на мене, казавши, да ја то мрзим. Е тако је то, кумашине, узмите се у памет, и отсад ове погрешке не чините, и поред ваше високоучености примите овај савет од неученог." Примивши све ове савете, Давидовић је опет стекао наклоност, а нарочито после Милетине буне, у којој је доказао своју оданост Кнезу. И, 2 фебруара 1835 г., на великој Сретењској народној скупштини у Крагујевцу, Давидовић је постављен за Министра унутрашњих дела и просвете, задржавајући функцију уредника „Србских новина." Прошло је отада нешто више од месец дана. У броју од 9 марта, Давидовић је у „Србским Новинама" објавио постављења директора и особља у Државном савету и попечитељствима (министарствима). На то му је стигло одмах Кнежево писмо: „Ви заиста рђаво радите с тим вашим новинама. Трпате у њих где год шта на-

ђете. Шта ће вам она онолика имена писара, одређених на места при министарствима? Оно је тек речено, ама ко вам рече у новине трпати. С тим новинама вашим урадили сте, да нам се ништа на свету у Цариграду не прима од наших уредаба..." Неколико дана доцније Давидовић је дефинитивно и за увек изгубио место уредника „Србских Новина." 16 марта 1835 године Кнез му је послао ово кратко и сувопарно писмо: „Будући да данас Уредништво новина наших предајем професору Димитрију Исајловићу, то препоручујем вама, да ви више не издајете новине, нити да се што у уређивање истих мешате. Рачун са Исајловићем учините, и колико припада на досадашње новине задржите |себи; а што претиче, то принадлежи Исајловићу Узрок ове промене казаћу вам усмено, кад се са1станемо. А и не ваља, да Попечитељ (министар) новинар буде." Узалудно је било Давидовићево писмо пуно бола и дугачких објашњења. Давидовић је још неко време задржао положај Министра унутрашњих дела и просвете, али његови односи са Кнезом, вероватно и услед многих интрига, јако су охладнели, тако да се Давидовић убрзо сасвим повукао из јавног живота и отишао да живи у Смедерево, далеко од престонице и од Београда. О томе сам Давидовић у броју „Новина Србских" од 13 јуна 1836 г. пише: „Ја сам молио Његову Светлост Књаза и Господара нашег, да ми допусти купити непокретно имање, тиме обезбедити штедре подарке, које је Књаз деци мојој с времена на време давао, и настојати на повраћају здравља мога, које је од више година узнемирено. Кнез ми је по правичности Својој то допустио; и ја сам изабрао за будуће место становања деце моје и моје Смедерево, које ми се због лепе природе свога положаја најзгоднијим место учинило." Но, Димитрије Давидовић није још дуго живео! 1838 године, 25 марта, умро је први новинар у Србији.