Општинске новине

Стр. 764

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

тужне песме, коју је отпевао г. Тимотић, а коју је г. Мушанов саслушао са видним дооадањем, Претседник бугарске Владе узео је реч и одржао овај говор: Господине претседниче и господо, Мало пре ја сам чуо једну тужну песму. Код нас све што се пева тужне су песме и оне показују да смо били под туђим ропством. Ја сам дошао заједно са Краљевском породицом моје земље да направим посету Владарском Дому ваше земље и да се састанем са претставницима ваше владе. Ми смо дошли да избришемо тужну успомену и да установимо нове односе поверења и пријатељства између два братска народа. На вас новинаре, који сте осма сила на свету, пада да радите свесрдно и да помогнете да се то постигне. Ја сам нарочито радостан што ми је судбина доделила да помогнем побољшању односа између две земље. Господо, има достојанства у борби, има херојства у рату, али достојанственије и човечније је да будемо борци и храбри војници у борби за мир. Ми смо два храбра народа. Као што смо били силни у борби и поштовали смо се, исто тако верујем да ћемо наћи у себи снаге да се боримо за мир (Буран оплауз прекинуо је говор г. Мушанова). Господине претседниче, ми смо вам веома благодарни за пријем који су нам указале и југословенске власти и југословенски народ. Те дане ми нећемо заборавити и бићемо срећни ако можемо често да долазимо једни другима. Ја сам оптимиста и верујем да идемо ипак у сусрет срећним данима.

(Крај говора претседника бугарске Владе дочекан је одушевљеннм одобравањем, а музика је засвирала „Туми Марица"). Гости су остали на банкету све до један и по сат 1то поноћи, када су прво отишли г. Мушанов и г. Јевтић са својим пратиоцима, а затим су остали гости »апустили просторије Ауто-клуба. На банкету предат је »овинарима комунике, еа заједничком изјавом г. г. Мушанова и Јевтића, који гласи: „Користећи се посетом који су Њ. Н>. В. В. бугарски Краљ и Краљица учинили Н>. Н>. В. В. југословенском Краљу и Краљици у Београду, претседник Министарског савета и министар иностраних послова Бугарске г. Никола Мушанов и југословенски министар иностраних послова г. Богољуб Јевтић, у састанцима које су имали, испитали су са срдачношћу и пуним .поверењем низ питања која интересују обе земље и констатовали су истоветност погледа о неопходности мира и споразума међу балканским народима. Министри су констатовали потребу искрене и сталне сарадње ради установљења све бољих, пријатељскијих и срдачнијих односа између две земље и сагласили су се да приступе преговорима за зкључење трговинскбг уговора и ветеринарске конвенције, за упрошћење пасошних формалности, како би се олакшале везе измђу два народа, и за развитак и побољшање саобраћа.јних сретстава између две суседне земље. Они су убеђени да везе пријатељства између Југославије и Бугарске претстављају драгоцени нринос у одржавању мира међу балканским народима и олакшавају њихов споразум". Л>. Н.

Свечано откривање спомеимка Алфонзу де Ламар хину у Кс&рађорђевом парку

Крајем прошлог месеца у Карађорђевом парку, поред Споменика палим трећепозивцима у Светском и балканским ратовима за уједињење Југославије, на веома свечан. начин, у ирисуству многобројног грађанства и претставника свих витешких, хуманих и осталих друштава, откривен је споменик великом француско-м пеонику и пророку Југословенског уједињења,бесмртном Алфонзу де Ламартину, који је израдио вајар г. Долинар. На откривање споменика, на ову лепу културну манифестацију југословенскофранцуског вечног пријатељства, доиутовао је из Француске г. Абел Бонар, члан Француске Академије наука. Свечаност је отпочела у живописно декорисаном парку, који је био окићен француским и југословенским заставама и грбовима. Пре почетка свечааости на окупу су били претставници наше Академије наука, Краљевске владе, Сената, Скушштине, Београдске општине, Пријатеља Француске, Универзитета, дипломатског кора и многих других угледних личности. У 11 часова довезли су се француски посланик г. Нажијар са г. Бонаром. Чим су ови заузели места, г. Свет. Петровић је открио споменик, који је био покривен нашим заједничким иационалним бојама. За то време војна музика интонирала је нашу и и француску химну. ГОВОР Г. СВ. ПЕТРОВИЂА По откривању споменика г. Св. Петровић је одржао Следе;ћи говор: „У лето 1833, млада, малена Србија имала је једног ретког госта, можда најзнаменитијег

који ју је икада походио: велики и већ тада славни француски песник Ламартин, који је био освојио сва срца у Француској и постао члан оне њене древне и достојанствене, највише духовне установе, коју с радошћу видимо заступљену на овој свечаности, — враћајући се с пута у света места, прошао је кроз наше крајеве с владалачком помпом, будући доиста и сам владар, владар најлепшег царства: царства поезије. У „океану шума", у „величанственој самоћи"' Ламартин је срео наш народ, с његовим потребама и његовим патњама, његовим трудом и његовим радостима, његовим надама и борбама, и, од првог тренутка, захваљујући невероватној гипкости своје интелигенције и својој чудесној интуицији, он га је проникао и заволео. Посматрајући ствари из далеких перспектива, с оних врхунаца на које се његов крилати геније тако лако уздигао, он је, с оштроумношћу великих државника и с правом визионарском видовитошћу, прорицао дан када ће та мала, слаба, јадна, неуређена, полуслободна, али енергична и јуначка Србија узети „моћно учешће у великим догађајима" будућности; и гледао је већ у њој — скоро сто година пре него што ће тај сан постати жива и величанствена реалност „језгро једне нове словенске царевине између Дунава, Јадранског Мора и Балкана". Дубоком љубављу за наш народ и искреном вером у његову сјајну будућност, Ламартин је стекао право на нашу љубав и на нашу вечну захвалност. Друштво пријатеља Француске подиже зато у његову славу овај скромни али лепи споменик."