Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр„ 765

Обраћајући, се на француском, г. Абелу Бонару, г. Св. Петровић је рекао: „Француска академија, чуварка свих лепих врлина и високих, традиција француског генија, увеличала је сјај ових ламартиновских свечаности, делегирајући, да је овде претставља, једног од најчувенијих чланова, сјајног песника у стиху и прози, г. Абела Бонара. Ми смо изванредно дирнути овим знаком пажње, која нам допушта да данас будемо заједно с њом у обожавању једне од најгордијих, најплеменитијих и најславнијих личности француске расе". ГОВОР ПРЕТСЕДНИКА БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНЕ Г. МИЛУТИНА А. ПЕТРОВИЋА Примајући, у име Београдске општине, од г. Св. Петровића споменик, г. Милутин Петровић је изговорио ове лепе и значајне речи: „Споменик који се данас предаје на чување нашем Београду претставља вечиту успомену на Ламартина, великог сина племените француске нације, који је још пре једног столећа истакао херојску борбу Срба и свих Лужних Словена за слободу и независност. Од данас па кроз недогледна столећа Ламартинов споменик красиће овај парк бесмртног Вожда Карађорђа ... Београд се осећа поносним и радосним, а са њим и цео народ, што прима на чување Ламартинов споменик, који ће бити не само украс престонице, него и наш видни доказ признања и захвалности великом Ламартину и народу, чији је он син". ГОВОР МИНИСТРА ПРОСВЕТЕ Г. ДР. РАДЕНКА СТАНКОВИЋА У име Краљевске владе Министар просвете, г. др. Станковић, износећи символ срдач-ног пријатељства између нашег и француског народа, одржао је ова.ј пригодан говор: „Открива се скроман споменик Французу, сину слободе, источнику слободне мисли, у земљи у којој је и за време његовог боравка У њој малени и наново рођени народ ценио слободу изнад свега. Тај мали споменик је символ срдачности пријатељства нашега народа према претставнику Француза за свих времена. песнику и мислиоцу, Ламартину. Видовитост песника и Француза, којом је пресечена одлучна улога нашег народа у брањењу права народа и људи — у одбрани слободе — обистинила се исувише јасно у Великом рату, у коме је Србија, уз своје велике савезнике, задатак народа, који треба да има права на слободу, честито извршила. У оваквој средини сваки изражај срдачности у пријатељству, као и овај данас што је, према дивном француском народу права је истина, јер пстиче из сродности и истоветности мисли због ко.је имамо права на независан опстанак. Срећан сам што у име Краљевске владе могу данас да учествујем у једној иако скромној али искреној манифестацији нашега дивљења великом духу француског народа, који је опевао слободу, врлину и свих његових правих пријатеља''. ГОВОР Г. М. ДИМИТРИЈЕВИЋА, ПРЕДСТАВНИКА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ У име Народне скупштине г. Мита Димитријевић, полажући у подножје споменика леп венац, одржао је овај говор: „Полажући венац у име Народне скупштине хоћу да одам на овом месту признање и поштовање Ламартину, великом пријатељу нашег народа, који је умео духом и речју да увелича славу своје земље и престиж парламента.

Као парламентарац слободнога духа, Ламартин је претстављао знамениту фигуру у француском парламенту својом политичком акцијом, као и својом поезијом у француској књижевности. Било је време кад су се народне масе по целој Француској отимале о част да им Ламартин буде посланик. Ламартин је пред критичну 1848, био изабран у десет округа, сабравши милион и шест стотина хиљада гласова. Његов величанствен говор пред бунтовном црвеном комунарском заставом изговорен у одбрану француске тробојне и националне заставе остаће у француском говорништву исто толико знаменит као и најлепша његова песма у поезији. Ламартин ,је ушао у политику вођен једино узвишеним идеалом Правде и хуманости. А међу стварима које је бранио једна му је нарочито била драга и срцу блиска: то је ствар Срба, на-

Споменик Алфонза де Ламартина у Карађорђевом парку

ших предака, које је он упознао у свој лепоти њихова херојства и пожртвовања и које је он заволео пре сто година за време свог путовања кроз наше земље. Ламартинове четири речите интервенције у француском парламенту за Балканске хришћане заслужиле су да Народна скупштина Краљевине Југославије ода данас дубоко признање и захвалност ЛамартИну не само песнику, него и знаменитом парламентарцу и борцу за општу Правду". ГОВОР Г. АБЕЛ БОНАРА, ЧЛАНА ФРАНЦУСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА Последњи је говор одржао г. Абел Бонар. Обраћајући се присутн.има, г. Бонар, је на француском језику одржао овај веома леп говор: „Г осподо, Има један век откако је Ламартин прошао кроз ова места. Пролазећи овуда он је већ онда прорекао моћ вашег народа и изговорио про-

7*