Општинске новине

Стр. 766

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

рочанске речи које су Европи најављивале вашу појаву. О, господо, дивимо се песницима! Могло би се рећи да они мање знају видети него предвидети. По неки пут изгубљени у средишту ствари које збуњују њихову визију, они се за ту збуњеност одужују на тај начин што место да говоре о ономе што јесте, говоре о ономе што ће бити. Они јасније виде оно што је на хоризонту него оно што је ближе њиховим очима. Ламартин је стигао к вама уморан од једнога дугог и тешког пута, али пун величанствених импресија и с духом који је био занет грчком дошом, коју је узбудила Палестина, и разумом који је био занео Исток. Видео је најчудније градове: Атину, Јерусалим, Цариград и нај-

Оно чему се дивимо читајући странице Ламартина посвећене онима које он назива Сервијанима није само оправданост него такође и тачнсст његових пророчанстава. Он изричито каже да у шумама којима пролази „клија један нови и слободни народ" а даље каже „да, овај народ као што то сам жели, постаје зачетком једног новог словенског царства". Он означује унапред и просторност тога царства. ,!а бих рекао још више. Изгледа да је он, наклоњен вама са симпатијом која га је учинила пророком, истовремено примио од вас и једну поуку из политичке мудрости. Странице које је он посветио вашим прецима пуне су правичних мисли. Он јасно каже да би Срби на 20 година

Претседник Општине града Београда, г. Милутин А. Петровић, говори приликом откривања споменика Ламартину

лепше споменике и најсветија места као и највеличанственије палате. Пошто је осетио све оно што тражи дух и све оно што опија душу, шта је тада дух испуњен очигледним лепотама приметио код вас? Један живот који је још без спољног украса, валовите храстове шуме обасуте мирном светлошћу и гостопримљиве сељаке са ведрим и слободним изразима лица. Да је Ламартин био само уметник, он би могао описати ове дивље и мирне пејзаже и задржати се на томе. Али он је такође био и песник. С духом поткрепљеним најлепшим сликама прошлости он нам је открио будућност. Међу оним сељацима који у песмама чувају дух своје земље и чије очи блистају када им се прича о ономе што су учинили њихови преци, и тамо где би други видео само романтичне призоре Ламартин је открио један народ који се рађа, и благословио га. То не треба да нас чуди, пошто само блистава величина може да открије величину која се крије у тами. Треба бити велики песник па разумети чобане.

пре његовог проласка били много боље инспирисани, „да су Карађорђа уздигли изнад свих његових супарника и сву власт усредсредили у његовим рукама". Он јаким речима износи начин на који монархија једино може да очува независност младих нација. Тако је он истовремено био по вас и пророк и мудрац. То је заиста једна лепа случајност и, да тако кажем, заслужена случајност, случајност која је овога узвишеног песника везала за почетак обнове ваше историје. Срећан ,је онај народ који је у часу када се појављује да испуни непознате судбине које су намењене примио под своја крила пророчанско надахнуће једног великог песника. Али колико год је за вас, господо, лепо да сте имали једног таквог заштитника, још лепше је то што сте ви спремни да га се сећате. Окрећући се према њему ви се истовремено окрећете према својим прецима, оним сељацима витешког духа који је он разумео и волео. Напредовати у ономе што се назива цивилизацијом то је за један народ увек претстављало велико искушење и опасну авантуру. Јер народ