Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ-

Стр. 767

који се цивилизује добива у особинама али подлеже опасности да изгуби нешто од својих сопствених особина. Злато које он презирао претставља опасност да се иретвори за тај народ у идола. Идеје које се могу назвати пчелама и речи које су само мушице испуњавају својим несређеним брујањем дух који је дотле постојао у истинској и једноставној мудрости. Много цивилизовани народи имају лепше лице од других народа, али су они у опасности да буду мањег раста. Свечаност коју ми данас приређујемо знак је да ви хоћете да се развијате а да при томе ништа од свога не изгубите. Јер ми данас не указујемо почаст само високом песнику који је, посетивши ваше претке, прорекао вашу будућност, него и саме ваше претке. Без сумње ви данас живите у средини једног компликованог живља који се у многоме разликује од живота ваших предака и у вашем духу постоје хиљаде појмова који су њима били туђи и ви прихватате читаве низове идеја које они уопште нису могли схватити. Али што се тиче саме душе нико вам не може пожелети нешто лепше од ње и ја завршујем са жељом да ту душу сачувате онако охолу, онако снажну, онако племениту, као што је била душа ваших предака". На крају говора г. Бонар је од шрисутних био бурно и топло поздрављен. Свечавост је завршио хор Академског певачког друштва „Обилић" песмом „Југословени" од г. др. М. Милојевића.

ОСВЕЋЕЊЕ СПОМЕН СТУБА, ДАР Њ. В. КРАЉА, ПЕСНИКУ ЛАМАРТИНУ У ЗЕМУНУ Истовремено кад је у Београду откривен опоменик Ламартину, у Земуну .је оевећен и споменстуб у његову славу. СвечЈност је обављена у земунском парку, у присуству мкогобројног грађанств<а и многих угледних званица и претставника разних надлештава, корпорација и установа. И на овој свечаности био је присутан г. Абел Бонар, члан Француске Авадемије наука. Свечаност је отпочела говором генерала г. Калафатовића, који је између осталог рекао и ово: „У жељи да сачувају светлу успомену на великог француског песника и државника Ламартина, који је пре једног века пропутовао кроз Србију, па провео више дана и у Земуну, пријатељи Француске поред бисте у Београду подигли су и овај спомен стуб дар Њ. В. Краља.

Позивајући становнике Земуна да сачувају у траЈној упомени и да гаје осећаје искреног пријатељства и благонаклоности према великом француском народу, пријатељи Француске предају вам, г. претседниче општине, овај стуб на очинско чување са усклицима: Слава Ламартину! Живела Француска!" Примајући споменик на чува-ње, г. др. Милош Ћорић, претседник Земунске општине, у име Земунаца одржао је овај леп повор: „Примајући овај спомен који се предаје општини града Земуна да га чува, у име градског заступства и свеколиког грађанства дубоко и искрено благодаримо узвишеном и племенитом дародавцу Њ. В. Краљу Александру Првом. Место Ламартиновог боравка у Земуну претворено је у парк који је у свако доба пун младости и шапата. Сва наша омладина шета овим стазама и овај спомен-стуб потсећа ће је на песника који је поред свег бола и туге, неправде и коби, ипак веровао у доброту природе и ширио својим творевинама снажан вал оптимизма и поуздања у бољу судбину и лепша времена. У тој вери, запојени том надом пољубићемо овај Ламартинов стуб захвалности побожно као свето знамење братства и мира". Свечан.ост је завршио веома лепим повором г. Абел Бонар, који је рекао: „Стуб, који је подигнут овде, достојан .је да се диже у земљи пуној историје; он ће ту бити знак величине, ирво зато што потсећа на овом месту на пролазак француског песника, који ,је нрорекао вашу будућност, а затим зато што је дар Њ. В. Краља Александра, који не заборавља пророка у тренутку кад је пророчанство испуњено. Овај споменик псказује да Југославија остаје верна идеалу великог песника који ,је благословио њену колевку и да она хоће да га чувп међу сво.јим заштитницима. Тако, господо, овај стуб осведочава захвалност ваше земље песнику ко.ји је с колико племенитосги толико и далековидости наслутио њену величину. Али тај стуб хоће да каже и нешто више што радује наша срца; он потврђује да је југословенски народ, претстављен свету од једног Француза, за навек пријатељ Француске." После овога војна музика је интонирала нашу и француску химну, па су гости отишли у свечану салу Реалне гимиазије где је званицама од стране Друштва пријатеља Француске приређен чај.

За подизање споменика Његошу у Београду

Одбор за подизање споменика великом словенском пв:нику Петру Петовићу—Његошу у Београду, одржао је своју прву скупштину 24 ов. мес., у локалу „Српска круна." Овај одбор основан је заузимањем Удружења Црногораца 24 октобра ове године, под високим покровитељством Њ. В. Краља Александра и Патријарха Њ. Светости Варнаве, са задатком да ради на прикупљању сретстава за подизање великог репрезентативног споменика поч. Владици Његошу у југословенској престоници. За претседника изабран је митрополит г. др. Гаврило Дожић. У акциони одбор изабрани су претседник г. Живко Па-

вловић, секретар г. Стојан Шпадијер, благајник г. Блажа Вукићевић и чланови г.г. др. Милан Гавриловић, Јован Жујевић, академик, др. Милан Стојадиновић, министар у пензији, др. Перо Шоћ, министар у пензији, др. Стјепо Кнежевић, народни посланик, Васиљ Грђић, народни поСланик, др. Нико Миљанић, проф. Универзитета и др. Ранко Младеновић, књижевник. У надзорни одбор изабрани су г.г. Милован Ђаковић, сенатор, др. Ђиво Супило, држ. саветник, др. Милорад Станојевић, начелник у пензији, Ђура Паунковић, заменик старешине Сокола, Никола Хајдуковић, министар у пензији и Блажа Анђелић, начелник