Општинске новине
8
Правни преглед:
Александар ДаЂинић, референт Државнога савета
Соор око издавања дозволе за подизање католичке цркве у ПоенкареовоЈ улици
Око издавања дозволе за грађење ове цркве дошло је до неоспорно врло интересантног спора између Београдске општине и Надбискупскога ординаријата у Београду. Овај спор већ је окончан одлуком нашег врховног управног суда — Државног савета на тај начин, што је Државни савет стао на гледиште да подизање ове цркве није противно одредбама Грађевинског закона. Али како се у овом спору расправа водила о правилној примени одредаба новог Грађевинског закона, сматрамо да је ради будуће праксе од интереса да овај спор прикажемо у Правном прегледу „Београдских општинских новина". Септембра месеца 1930 године обратио се Грађевинском одељењу Општине београдске, д-р Иван Зоре, свештеник с молбом за дозволу да на своме имању у Поенкареовој улици бр. 23 претвори постојећу гаражу у салу, о чему је, по предлогу Општине и добио дозволу од Управе града Београда под бројем 3558/30. Доцније, молбом заведеном код Грађевинског одбора Београске општине под Г.О.Бр. 7199 од 20 септембра 1932 год., Надбискупски' ординаријат у Београду молио је да му се на овом истом имању дозволи подизање, дозиђивање и преправка зграде по опису и плановима приложеним уз ту молбу. Како се у овом случају радило о подизању једне богомоље и како пројект те зграде, који је Надбискупски ординаријат приложио уз молбу, није био одобрен од стране надлежне власти, то је Грађевински одбор ову молбу, ради одобрења пројекта зграде, спровео на надлежност Министру грађевина као надлежном по § 87 Грађевинског закона. Ову молбу Грађевински одбор спровео је са мишљењем „да место није погодно за богомољу услед блискости кафана, а сем тога да ће изглед из Милетине улице бити хрђав, јер се позадина цркве налази са улице." Министарство грађевина није се сложило са мишљењем Грађевинског одбора Београдске општине, већ је у споразуму са Министром правде, а на основу тач. 4 § 87 Грађевинског закона донело реше-
ње Бр. 30424 од 17 новембра 1932 год., да се пројект, за подизање цркве Жупског уреда Св. Петра у Поенкареовој улици број 23 одобри. Противу овога решења Министра грађевина, Београдска општина поднела је тужбу Државном савету. Али и ако је решењем Министра грађевина одобрен само пројект за подизање цркве, за какву је одлуку по закону (§ 87 Грађевинског закона) Министарство у првом степену и било само надлежно, Општина у својој тужби у опште није истицала повреду закона због неправилног одобрења пројекта, већ је у тужби спорила законитост овог решења као да је истим противно закону дато одобрење за подизање цркве за доношење какве одлуке Министарство у првом степену по закону уопште и није било надлежно, већ сама Општина — § 85 Грађевинског закона. У својој тужби Општина је истакла да би давање дозволе за подизање ове цркве значило измену Генералног регулационог плана Општине београдске, одобреног решењем Министра грађевина К.Бр. 14432 од 31 маја 1924 год., по коме су одређена места за подизање цркви и по коме се плану само на тим местима цркве имају и подизати. Подизати пак цркве на коме другом месту значило би измену регулационог плана, а за такву измену предвиђен је специјалан поступак који у овом случају уопште није спроведен. Поред тога по чл. 51 т. 1 Општих услова за израду Уредбе о извођењу регулационог плана и Грађевинског правилника издатих на основу Грађевинског закона, јасно је предвиђено да се приватне грађевине намењене за јавну употребу могу подизати само на местима која су одређена регулационим планом и Уредбом о његовом извођењу. Како је према наводима тужбе главни разлог на коме Бискупски ординаријат заснива тражење за подизање ове цркве тај што ту богомоља постоји већ две године која је законито подигнута, а да се сада због премалених Просторија жели подићи нова црква, то је Општина у тужби иста-