Општинске новине
XII градом, а такође се и грађевински додирују, те Београд као престоничка општина треба да има известан утицај на изграђивање тих околних места. Њихово изграђивање треба да задовољи естетичке и хигијенске интересе, а у складу са њиховим могућностима. На тај начин за та места око самог Београда задовољиће се тежња да се ни са њима пред странцима не постидимо, а да и својим грађевинама даду у сваком погледу боље погодности од садашњих." Позади Београда није могуће и у будуће радити као и до сада: припајати општинском рејону већ готова и ван рејона изграђена насеља, и санкционисавати увек само свршен чин. Показало се као прескупо и неиздржљиво немати никаквог утицаја при стварању насеља ивицом београдског рејона, за која правно не важе прописи грађевинског закона београдског а стварно нити ма кога другог, а затим кад она буду, без ичијег надзора и мимо икаквих прописа, венцем саме вароши изграђена, примати их у свој састав а с тиме примати и све обавезе у погледу даљег њиховог дограђивања и подносити огромне издатке око експропријације и осталог уређења које је већ од почетка погрешно започело, До сад се у том погледу ишло у вечном кругу: таман општина с муком и са жртвама доведе улицу до краја свог рејона, а насеље се измакне На суседну њиву и чека да општина поново иде за њим. Међутим, један широки општински рејон, који ће моћидазадов.ољи потребе можда за читавих сто година, неће никада морати да доводи општину у положај да и даље ради од данас до сутра. Онога часа кад на неизграђеним површинама у целокупној б.1ижој околини Београда нигде више неће моћи важити прешироко слободни сео.ски грађевински прописи (или боље речено: кад престане отсуство свих грађевинских прописа), општина ће потпуно мбћи бити гарантована од досадашњих изненађења, делећи свој нови рејон чак до његовог краја на регулиране грађевинске појасеве, и вршећи над њима потребну контролу. Другим речима насеља су до сад стално бежала испред рејона а сад је рејон њих за увек престигао. (Не кажем тиме да је насеље као што је »Јатаган-мала« такође никло због немања грађевинских прописа, или кришом, или из-
БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ ван града, али то је један тежак изузетак, који је нужда наметнула, и који се, надајмо се, неће и не може више поновити). Селима, која улазе у рејон, не намеће сена овај начин никакав нови режим у погледу грађевинском, нити некакве отежице, пошто ће она задржати свој тип насеља и даље, али на неизграђеним пољима морају неизоставно владати норме целине а не самовоља појединаца и слобода спекуланата. Сиромашни људи, који не беже без невоље од центра, имају право на извесну пажњу опшгине наспрам њихових нових насеља, али та пажња не може бити тражена за насеља одметнута од свих грађевинских прописа нити сме бити извор профита за спекуланте. Промет и промена намене непокретних добара не треба да буду отежавани, али исто тако ни претварање њива у градилишта, чиме је тако обилато са свих страна притискивана Општина београдска, не сме да буде без икаквих жртава за самог сопственика. Дужности у том погледу морају постојати и за њега а не само за општину. Сопственик не може да метне паре у џеп и да оде без бриге, а општини, која је допринела да његово имање скочи у вредности, да остави на врату ново створено насеље и старање око претварања ледина у улице. И ван рејона, где у том погледу није владао готово никакав поредак, али и у самом рејону, где парцелисање и изграђивање није могло да буде без знања и одобрења општине, до сад је овај посао по самом свом систему испадао искључиво у корист појединаца, чему има већ да буде крај. Сопственик ће морати не само да се подвргне надзору и одлуци општине у погледу парцелисања него и да претходно оспособи своје имање за насеље, дајући му унапред, и о свом трошку, оно без чега дотични грађевински појас не сме бити (калдрму, евентуално воду, осветлење итд). У осталом мора се и без даљег разлагања доћи до закључка да је проширење било неминовно и неизбежно. Једно би се могло приговорити о величини али не и потреби проширења. С обзиром на то да почиње отпадати један део узрока који су утицали на бежање од центра, било би, можда, нечег и тачног у замерци као да је оволико проширење ипак сувише пространо, ма да је и то одмеравање ствар индивидуалне оцене. Али чак и кад би