Општинске новине

београдске новине

Стр. 5

врло добрим приходима, али да постоје мног и недостатци како у погледу прибирања истих, тако и у погледу њиховог трошења. Много пута, видело се, да приходи не одлазе на намењене сврхе, и да недостатци у њиховом прикупљању иду један другоме на руку, тако да многи приходи нису уопште ушли у општинску касу, већ негде на другу страну. Да ли би се могло рећи да су сви ти недостатци, тада констатовани, сада у потпуности отклоњени? Ово указивање прстом на извесне недостатке учинило је да су многи од н>их отклоњени и да је извесно побољшање наступило; али исто тако је тачно, да је на томе пољу остало још много да се уради, потребно је предузети још многе и многе мере да се до краја изведе она санација до које се мора доћи, ако се жели да општинске финансије и целокупно њено пословање иду оним током којим треба да иду. Године 1926 настао је један велики преокрет у погледу уређења Београда. Изводи се низ великих радова са великим полетом. Физиономија Београда за кратко време преображена је, тако да га људи, који га дуже времена нису видели, не могу познати и имају за нови Београд само речи дивљења. Та модернизација Београда врши се на свима пољима. Али сви ти радови и сав тај полет у модернизацији праћени су и многим задужењима за покриће учињених расхода. За своје улепшавање Београд је морао да поднесе и велике жртве. Учињене су многе непродуктивне инвестиције и добри познаваоци Београда поред његових добрих страна, виде и те недостатке, који су се појавили у виду финансијских тешкоћа. Учињени зајмови били су краткорочни и са измењеним општим привредним приликама наступиле су многе тешкоће за Општину, као и за све дужнике. Када се узме у обзир да Општина београдска има да отплаћује око 20 разних зајмова, чијп годишњи ануитетни износ оптерећује општински буџет са близу 190.000.000.— динара, онда се види да је борба са тим тешкоћама веома велика. Примењивати палијативне мере, којима се питање санирања дугова не скида са дневнога реда, значи оставити бригу коју они причињава ју Општинским управама да и даље постоји. Не може се замислитн да један град, као што је Београд, даје годишње само на ануитете за своје дуговање 190,000.000.— динара, па нека он има и свих 500.000.— становника. Али финансијске тешкоће Општине не долазе само са те стране, од превисоке суме коју даје годишње за отплату својих дугова. Комисија, којајерадила 1926 године, констатовала је један видан недостатак, који се такође запажа и доцније, па и сада, мало измењен, а то је да се на извесне ствари чине изДатци већи него што треба. У томе погледу,

у погледу рационалне организације и .контроле издатака могу се очекивати врло повољни резултати по општинске финансије, којима је несавременост организације на томе пољу много сметала. Општина београдска мора да има једну бољу базу у њеним финансијама и требало би да служи за пример у томе погледу. Многе се ствари преплаћују због тога несавременог уређења, многе се ствари свршавају на штету општинских интереса и много се што шта одлучи онако како не би урадио добар домаћин, а што свакако не би учинили ни представници Београдске општине, кад би успели у њиховим добронамерним настојањима за бољим уређењем финансијске службе. Већ сам напред поменуо велики недостатак у начину прикупљања прихода. Ту влада таква несавршеност да кад се појаве извесне незгодне ствари, човек се са чуђењем мора да запита, да ли је таква организација у стању да спречи рђаве намере појединаца, да општински приход не оде у општинску касу, већ на другу страну. Рационална штедња и организација прихода, то би сачињавало један велики програм, један компликовани проблем који се ставља пред чиниоце Општинског суда и који треба решити. Добра воља сама по себи није довољна да се заведе нови режим у том погледу. Потребна је спретна организација, која би одговарала данашњим приликама које владају у Београдској општини. Штедња мора бити разумна и целисходна. И она се не може појавпти одједном као резултат неке добре воље, већ се она мора организовати, спроводити устрајно и систематски, да би се њени резултати појавили једног дана у пуној мери. Ми смо под теретом брига које су разумЛзиве, али које су такве да их треба решавати са највећом пажњом. Основа са које Општина београдска црпи своје приходе сваким даном је све ужа, послови и обрт грађана, који сносе терете, сваким даном су све мањи по своме обиму и са те стране не можемо очекивати њихове нове напоре. Свака пара која се издаје мора се прво добро одмерити, јер финансије Општине београдске, ако се не гледају само књиговодствено, него се погледа V стварност, налазе се V врло тешким приликама. Уосталом, то се види и по цифрама које су шефови разних отсека у овој едицији престоничког часописа изнели, са многобројним табелама и детаљима који то стање довољно илуструју. Како смо ми још увек у периоду кад се Београд треба да изграђује и улепшава, бићемо приморани да и у будућности чинимо разне инвестиције. У толико је више потребна велика пажња на шта се и како троше општински приходи. Не сме се пропустити ниједна ситница, већ се пред очима мора имати увек то, да се са оптерећењем грађанства