Општинске новине

Стр. 10 " — приватне акције, не само комуналне, него и државне акције; али већ нису немоћна сва та три удружена сретства, паметно организована и још паметније употребљена!" Приватну хуману акцију треба спојити, концентрисати. Ма како то изгледало парадоксално може се ипак хумана акција усредсредити у једно егзекутивно тело, а да се ничија гордост или оправдана осетљивост не повреди. То смо ми и на пракси видели у Београдском централном одбору за исхрану неупослених, који је само егзекутива удружене социјално-хумане акције и општине, и државе, и приватне иницијативе. Када се овако сва акција на помагању сиротиње и неупослених усредсреди у једном извршном телу — онда се приступа не само давању помоћи, јер то је само тренутан лек, нето и извођењу једног добро простудираног плана за упослење те велике фаланге неупослених. Ако се то не би благовремено предузело — мали су милиони из месеца у месец да се тим масама одржава само го живот. Чак и кад њихове фаланге не би биле гушће и веће — нема тих буџетских кредита који би могли да осигурају издржавање њихово ако би криза дуже трајала! Шта нам ваља радити!? Рекосмо да у овој тешкој борби нису довољни само фондови ма како јаки били. Енглески богати фондови „Тредуниона" почели су били у првим данима кризе са царским помоћима неупосленим радницима, а сад су њихови лидери забринути докле ће моћи да деле и ове садашње једва скромне помоћи својим неупосленим друговима. Шта тек онда да кажемо ми? Намеће нам се неизбежан закључак: Да се дистрибуциони систем има да огласи као споредан, а стварање продуктивних извора и запославање неупослених маса, као главан! То је Београдска општина осетила искуством своје најновије социјалне делатности. Зато морамо што пре отворити велике јавне радове, продуктивне, рационалне и корисне. Није користан, па ни умесан рад, када се чепрка будаком онде где не треба, само да се људима да посао. То је као онај јунак из класичне јелинске приче, коме су радници пребројавали стара дугмета, само да не седе докони! Морају се изнаћи опште корисни, на првом месту непосредно продуктивни послови. Упоредо са тим мора се из саме Општине да предузме иницијатива, да се скупоћа живота снизи и утера у њене природне границе. Борба противу картела је не само законска, него и социјално праведна. Нове зграде данас се на пр. не рентирају и у Београду нико их скоро неће подизатп претстојеће грађевинске се-

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ зоне, јер су картели цемента, бетонског гвожђа и стакла онемогућили сваки грађевински рад, а од грађевинског полета, нарочито од подизања јевтиних малих станова за сиротињу, зависи и наша општа борба противу скупоће, као и добрим делом наша борба противу неупослености. Животне намирнице су још далеко од нормалних цена. После Љубљане и Сарајева, Београд је по њима најскупљи град у нашој ДЈ)жави. Општина ће морати и ту да предузме једну правилну и савремену апровизациону политпку, прожету нитима мунпципалистичке интервенције. У низу осталих јавних радова, и овај апровизациони муниципализам даће Општини могућности да запосли још неколико стотина неупослених радних снага. Скептичари ће се упитати, а где су Општини потребни милиони на радне инвестиције и на предузимање великих послова из програма јавних радова и социјалне акције?

Подела општинске помоћи сиромашном грађанству Београда

И ако на први моменат и поглед изгледа даје то питање кредита Гордијев чвор, или још више, да је то она легендарна гранитна стена, о коју се сви наши планови и идеалистичке конструкције имају да разлупају, ипак то није тако. Истина је, да у овим тешким моментима, и Држава и Општина немају довољно пара за све — али се у финансиској ранглисти мора на прво место истаћи ова гигантска борба противу кризе, глади и неупослености. И приватни, и општински, и државни фондови и сретства морају се брзо мобилисати и створити могућности за ову колективну борбу. Меродавни кругови имају да оцене сву озбиљност момента и да нађу начина финансирања ове спасоносне социјалне акције. Да ли ће то бити у форми великог принудног унутрашњег зајма Или у облику прогресивног социјалног пореза или градских социјалних приреза за борбу противу неупослености —