Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ новине

Стр. II

т о је питање тактике и просуђивања целисходности ове или оне мере. Општине из својих ликвидних фондова имају да даду све што се може дати, хумана друштва и корпорације исто тако, приватни имућни појединци такође. Тако формиран један снажан Фонд за борбу противу неупослености — то ће бити доказ наше националне и расне свести; наше дораслости догађајима данашњице. Гро тога огромног фонда резервисала би Држава за своју социјалну борбу, а извесне солидне кредите стављала би великоградским општинама на расположење за њихову широку социјалну акцију у борби против неупослености. Ствар је програмских размера, хоће ли формирање тога фонда бити опште, за целу Државу, или локално, за поједине општине. За нас је ирелеватно којим ће се путем доћи до тих сретстава. Ако је у овој неиздржљивој кризи непрепоручљиво да се помишља на принудан унутрашњи зајам — које је сретство најбрже — онда ће се морати одлучити на специјалан прогресивни порез или социјални градски прирез, и ако је он нешто спорији. Али у сваком случају финансиска база за ове фондове мора бити обавезна, принудна или фискалног карактера, јер се на хуману акцију и добронамерно филантропство више не сме ослонити! Када се створе снажни комунални фондови за социјалну акцију, — мора се у нарочито образованим комуналним одељењима за социјалну политику да приступи извођењу једног широког плана на социјалној акцији. Животни стандард нашег грађанина пао је ниско и он се не да тако лако подићи ни при обичним нормалним приликама, а камоли у данима ове незапамћене кризе, без добро простудиране и на најширем фронту предузете борбе противу скупоће. Велики је и дугачак беочуг ове наше борбе. Све је у њему челичним спојем везано: велики социјални фондови, концентрација рада, борба противу скупоће, отварање јавних радова, и муниципализам.... Ни једна од ових акција не вреди сама, изолована, и без наслона и везе са оним другима. Свака од њих откинута из свога челичног ланца крахираће и увенуће као тропска биљка, ишчупана из своје земље и отргнута од свога сунца! * * * Тешко је изнети главне линије социјалнокомуналне делатности у неколико речи и пружити пластичну слику огромног и благотворног поља нашег истинскога рада за добро целе београдске друштвене заједнице. Зато ћу само оцртати контуре, управо напоменути перспективе тих главних линија нашег социјалног програма, као и основне ре-

зултате двогодишње делатности на пољу социјалне политике. Желим, пре свега, да са овога места разбијем једну заблуду, која се у последње време мање—више проширила на одговорне и неодговорне кругове, и која прети да постане догма овом нараштају и иначе без много иницијативе и прегалаштва. Реч је о скроз погрешном тумачењу, да се због тешке и мучне финансиске ситуације има да ослободе општински буџети сваког непотребног терета, а под тим „непотребним теретом" подразумевају често многи — целокупан конструктиван рад на пољу социјално-комуналне акције. Стоји уистини, да тај рад захтева материјалних жртава, као што обделано поље захтева семена, па да тек онда донесе плод и златну жетву! Али се без тих жртава не може. Њих мора увек бити. А баш сад, у овим данима кризе, привредног мртвила и велике, масовне неупослености, баш је сад, велим, и најпотребнији тај конструктивни социјални рад. Треба подићи општи стандард живота економско малих људи, треба сузбити скупоћу, ренту станбену учинити сношљивом, регулисати цене животних намирница и најглавнијих жи- * вотних потреба, треба сузбити вештачко уздизање цена од стране картела, треба, једном речју, баш сада, када је живот хиљадама Београђана тако тежак, стати на њихову страну, сачувати широке масе раднога грађанства од пропасти: физичке, материјалне и моралне. То су прави, управо главни циљеви комунално-социјалне политике наших дана. Шта онда значи њена абдикација због немања кредита? Значи, да се пусти да кола пођу низ брдо, и поломе сва. Да ли је то мудра комунална политика, и да ли се она сме проповедати као највиша комунална мудрост, диктована садашњом финансијском депресијом? Или је рационалнија она комунална политика, која по цеиу и прпнудних кредпта, по цену најсмелијих комбинација улази у животну борбу, ради, ствара п подиже баш сада, и запослава масе гладних, а осталима ствара животне услове, несравњено и неупоредиво боље од садашњих, који ће им омогућити да истрају у ово] тешко ј кризи живота!" Стојећи на овом другом становишту, једино правилном, и ми смо зато, да се баш данас развије пун полет стваралачке комуналне, муниципалистичке политике. Општина, савремена радна општина, треба да нађе могућности да развија своју снажну апровизациону политику. Да и као продуцент јевтиних намирница, и као продавац њихов, утиче на регулисање високих тржишних цена. Исто је тако неопходна интервенција општине и у станбеном питању, нарочито на периферији Београда, где се станбена рента одржава на старој висини, док је цена великих станова пала доста, те би њено даље нагло

2*