Општинске новине

Стр. 266

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

тљења, индустријског погона итд., претстављала је у току ове пословне године најглавнији предмет пажње. Не толико проблеми техничког извођења, о којима је исцрпно говорено у следећим извештајима појединих служби, већ проблеми проширења експлоатације путем повећања приватне потрошње постају најважнија питања за Дирекцију. У будуће се производња јавља као сасвим одређени фактор у рачуну рентабилитета, јер се сва произведена количина енергије од стране ценграле „Снага и Светлост" има платити по одређеној цени, са обавезом уз то да се има омогућити једна минимална граница произ-

Нова Електрична централа

водње. Проблем експлоатације се зато више но досад намеће нашој пажњи. У техничком погледу он за нас претставља усавршавање целокупног разводног постројења до крајње границе могућности, како би се губици на мрежи свели на минимум; у економском погледу тај проблем претставља усавршавање тарифне политике, како би се повољним условима за све могуће врсте примене електрицитета привукао што већи број потрошача. Део извештаја Електро-техничке службе, који говори о одржавању електричне мреже и новоградњама, показује да је током ове пословне године утрошено преко динара 20,000.000.—■ у сврху проширења експлоатационих сектора и њиховог уредног одржавања. У питању пак тарифирања остала је у овој години на снази тарифа од августа 1932 године. Она је била створена са предвиђањем нових прилика експлоатације, које су наступиле обуставом производње у нашој централи. Да је уистини та тарифа допринела оживљавању потрошње може се видети по прегледу обављених радова у отсеку претплате Административне службе и у отсеку мреже и инсталација Електро-техничке службе. Пропаганда примене електрицитета Успех експлоатације ће у многоме зависити и од пропаганде која би се имала орга-

низовати за што ширу примену електрицитета у свима гранама домаће и јавне радиности. Примена електрицитета већ и само по себи напредује у целом свету. Колико смо ми у Београду ипак релативно заостали у томе погледу иза великих културних градова види се по томе, што годишња потрошња електрицитета по једној глави становника код нас износи, сумарно обрачунати, око 90 к\Ућ., док се та цифра пење на 6—700 к\Ућ. у појединим градовима Европе, а у Америци чак достиже цифру од преко 1.100 кШћ. То зависи додуше од просечног животног стандарда, али је неоспоран факат, да се пропагандом у томе смислу могу постићи лепи резултати. Данашња Општинска управа, показујући разумевање тог важног питања, одобрила је уношење у буџет једне суме за пропаганду електрицитета. Та похвална новина — новина само за нашу средину, јер се у целом свету не жале утрошци на пропаганду — донеће, сигурни смо, лепих користи. Експлоатација саобраћаја и одржавање саобраћајних средстава Експлоатација саобраћаја и одржавање саобраћајних средстава, трамвајских и аутобуских, заузимају такође важно место у програму рада ове Дирекције. У томе погледу је у пословној години 1933 продужен рад по плану за развој саобраћаја, који се већ неколико година примењује. По томе плану је у овој години спроведена изградња око .1.050 м. нове трамвајске пруге и 8 км. нове ваздушне трамвајске мреже, чиме је и раније изграђена пруга оспособљена за саобраћај; пуштена је у саобраћај трамвајска линија бр. 11, Теразије—Пристаниште, и извршени су сви предвиђени радови на усавршавању већ постојећих трамвајских пруга. У редовима извештаја Саобраћајне службе изнети су исцрпно сви пс даци о величини тих радова и њиховом коштању. Рационално искоришћење трамвајског и аутобуског саобраћаја захтева нових инвестиција. Данашња Општинска управа интересовала се за то, те је од стране ове Дирекције поднет предлог за појачање возила трамвајског и аутобуског возног парка. Надати се је, да ће се наћи финансијске могућности за спровођење у дело тога предлога, чиме ће, ван сваке сумње, грађанство добити удобношћу саобраћаја, док ће рационалност искоришћења саобраћајних средстава појачати новчане приходе за Општину. Упоредно проучавање саобраћајних статистика појединих великих градова у иностранству и нашега града указује нам на чињеницу, да је коефицијент оптерећености трамвајског саобраћаја код нас много јачи но ма у ком другом месту. Поредимо, на пример, Цирих и Београд, два града приближно једнака по броју становника. Коефицијент оптерећености трамвајског саобраћаја износи