Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 261

у Цириху 4,5 — док је он код нас 5,8; на једна трамвајска кола у Цириху долази 634 становника — а код нас 1461; број трамвајских кола у Цириху је 420 — а код нас 171; дужина трамвајске пруге је тамо 55 км. док је она код нас 66,5 км. Ово поређење је у свему поучно. За похвалу су настојања Општинске управе да се то стање ствари поправи. Удобност саобраћаја, рекли смо, повећаће број путника, а експлоатација ће се рационализовати још и смањењем хабања возила, које долази њиховом претераном употребом. Статистике експлоатације аутобуског саобраћаја не показују много повољне резултате: чист приход једва премаша коју стотину хиљада динара. То је, налазимо, резултат једног начелно погрешног решења начина експлоатације аутобуског саобраћаја. У томе погледу је код нас у пракси подвојеност управе над тим саобраћајем (он је делимично уступљен приватним лицима у експлоатацију), каква је мало где у свету примењена, судећи према извештајима међународног трамвајског конгреса у Копенхагену. Тај начин управљања кочи слободу организације саобраћаја и изазива сметње, које не би могле постојати да је експлоатација сведена под исту управу. То питање ће такође бити ускоро решено иницијативом Општинске управе. Она је исто тако узела у проматрање предлог о проширењу аутобуског возног парка. На тај начин ће аутобуски саобраћај моћи бити подигнут до висине потребне за град Београд, чија се топографска структура повинује врло добро условима потребним за рентабилну експлоатацију аутобуског саобраћаја, као и трамвајског уосталом. Одржавање моторних и запрежних возила. Радионице. Трошкови производње. У надлежност Дирекције спада, најзад, и старање о одржавању свих саобраћајних, моторних и запрежних возила, којима располаже Општина града Београда. Радови у вези са тим одржавањем спадају у делокруг радионица Машинске службе. Све те радионице су смештене у круг електричне централе и > устројене су једна с другом по логичној вези послова које обављају. Технички су врло добро опремљене, а испуњавају и све прописе социјалнога старања на пољу индустријске делатности. У машинску опрему тих радионица и у потребне просторије за њих инвестиране су у току времена знатне суме. У делу извештаја Машинске службе могу се видети подробни подаци о делатности радионица. Разумљиво је да организација рада тих радионица мора бити предмет сталне контроле и напрегнуте пажње од стране Дирекције трамваја и осветљења. Јер, на крају кра-

јева, од правилне и целисходне организације зависи успех рада. — У томе низу идеја је по својој важности највише скретало на себе пажњу питање трошкова производње. Годинама већ стоји се пред питањем: како да се смање трошкови .производње. Три фактора утичу на те трошкове: радна снага, режија и материјал. У нашем случају анализа та три фактора изгледа како следује. Висину издатака на радну снагу утврђује просечно општа пијаца, те је и код нас висина дневница и плата сведена на нормалан ниво. Како је само предузеће пак социјално привредна установа, комунализирана, то у њему као таквом сврха зараде има подједнако значаја и са задатком делања за напредак грађана, чијој општинској заједници предузеће и припада. Даља редукција издатака на радну снагу одвела би нас само смањењу ефекта рада. Једино би још усавршавање механизације рада могло смањити издатке на радну снагу, за што су пак, с друге стране, потребне велике инвестиције а коначно би ипак извесан део грађана остао без упослења. Од много већег значаја су уштеде које треба тражити на смањењу режијских издатака и трошкова за набавку материјала. Овде ваља напоменути да је наше предузеће, у општим и основним цртама свога данашњег изгледа, произашло из једног ембрионалног предузећа, заснованог у ^доба када се није могао предвиђати овако нагли и у великом стилу изведени развој. Оно због тога пати и данас од извесних наслеђених недостатака у својој организацији. Неке реформе, коренито изведене у последње време (на пример концентрација радионица и њихово логично повезивање) допринеле су у многоме смањењу трошкова манипулације и омогућиле су строжију контролу рада, поред тога што су и трошкови одржавања чистоће, осветљења, вентилације итд. могли бити снижени. Али то није све, и у томе смислу никад неће бити учињено довољно напретка. Трудом и старањем општинске управе успеће се ипак, надамо се, да се ти наслеђени недостаци изгладе — што је, подвлачимо, добрим делом и урађено у последње време — и да се омогући рационализација рада у најмодернијем смислу речи. У питању режијских трошкова, као што смо рекли, пресудну улогу играју издаци за администрирање производње. Администрација... довољно је споменути саму реч! Ипак морамо са радошћу констатовати, да је данашња Општинска управа са смелошћу узела у расматрање то шкакљиво али витално питање: она је предузела једну врсту филтраже целокупног административног особља. Резултате тог анкетног рада лако је предвидети: они ће бити, начелно, у знаку тешке болести администрације. Што се тиче ужег дело-

34*