Општинске новине

Стр. 268

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

круга Дирекције трамваја и осветљења њене експлоатације трамваја и осветљења и њихових помоћних органа — ствари у томе погледу стоје овако: ту нема људи, ми то смело тврдимо, који нису на своме месту, а међутим — режија је у трошковима производње ипак на висини нечега скоро недопуштеног. Тај апсурд се објашњава тиме што сам систем администрације, заснован на начелима неповерења, носи са собом гломазност која не само спутава експедитивност послова, већ и повишава коштање производње. Смемо ли овде напоменути, да су већ у деветој деценији прошлога века, када је буџет Београдске општине износио око 600.000.— динара, персонални издаци премашали део намењен јавним радовима, и да се слично стање, поред свег настојања да се ствари поправе, протеже неизлечивом инерцијом до у наше доба. Ако данашња Општинска управа буде могла повући консеквенце из административне анкете коју је предузела, и ако том похвалном иницијативом ствари у томе смислу буду доведене у ред — њеном општем усп^у неће требати других похвала. — Што се саме Дирекције трамваја и осветљења тиче, административне реформе би се имале извести употпуњавањем реорганизације рада у духу индустријско-трговачких предузећа. Тек онда ће терет режијских трошкова, односно персоналних издатака, смањити на разумну меру свој постотак утицаја на трошкове произаодње. Долази, најзад, материјал као трећи фактор у трошковима производње. Његова набавка изведена на време, стручно, да би у потпуности одговарала намени у квалитативном и у квантитативном погледу, а плаћена стварним тржишним ценама доба набавке, отвара велико поље за уштеде производње. Дирекција трамваја и осветљења је у току 1933 године завела један нов начин администрирања рада у радионицама, по коме је контрола утрошка материјала, радне снаге и коштање израђевина спроведена стриктно и систематски. Када се статистички подаци тога начина рада буду средили — а тај посао је у току — моћи ће се за сваки поједини радионички производ, од најситнијих завртања до гломазних осовина и разних носача, не само контролисати евентуална отступања утрошка од предвиђених количина материјала, његово коштање са коштањем радне снаге и режије, већ и средити један тачан емпириски регистар, по коме ће се унапред моћи одредити укупно потребне све количине за све поједине врсте израђевина. Сва та питања у вези са радионицама заузимала су наше време и била су предмет нашег труда у току пословне год. 1932 и 1933. Разумљиво је уосталом, да се њима мора поклонити озбиљна пажња. Радионице, као установа, врше двојаку функцију: оне пре свега,

израђују данас, скоро све од нашег материјала, кад и колико нам треба, све оно што смо некад по скупе новце набављали из иностранства; а затим, што није њихова најпосреднија улога, оне упослују наш радни свет. На тај се начин отеловљује, у најлепшем смислу речи, социјално привредни смисао ове установе. Данашња Општинска управа поклања своје старање тој установи. Поред осталог она је својим решењем О.бр. 7496 од 9 марта 1933 године санкционисала предлоге Дирекције трамваја и осветљења о успостављању Занатлијске школе при овој Дирекцији. Та школа показује већ данас лепе резултате у образовању стручног занатлијског подмлатка. Дирекција као неопходни помоћни орган О. г. Београда Поред своје основне дужности регулатора саобраћаја и осветљења, својим радионицама Дирекција постаје неопходни помоћни орган Општине града Београда у свима многобројним и разнородним гранама њенога пословања. Требало би загледати преглед обављених радова у радионицама, па се уверити о дубокој испреплетаности пословних односа између Општине града Београда и Дирекције трамваја и осветљења. Мало која радионица служи искључиво за послове Дирекције у ужем смислу. На пример: ауто-радионица оправља све аутомобиле; ковачница израђује све гвоздене конструкције за потребе свих установа Општине града Београда; браварница израђује кључеве за уличне хидранте, наставке за шибере, кофе за уличне сливнике, гвоздена колица за камен, песак и ђубре, канте за ђубре, ђубровнике, будаке, пијуке, разне алате, ограде за паркове, ограде за степеништа итд.; лимарница врши све грађевинско-лимарске радове (олуке, кровове, сливнике); столарска радионица израђује сав канцеларијски намештај, прозоре и врата за зграде, школске клупе, катедре, табле. Преглед радова ливнице показује колико је она неопходна за канализацију и водовод, итд. У главним линијама је у горњим редовима приказано цело пространо поЈће делатности Дирекције трамваја и осветљења. Систематски приказ те делатности следоваће у редовима извештаја. појединих служби. Ти извештаји ће послужити правилној оцени уложених жртава и стечених резултата. Објективна критика, надамо се, неће нам моћи пребацити изгубљено време и наш рад огласити узалудним. Ми смо, међутим, потпуно свесни да ће увек преостајати новог поља рада и да ће увек бити извесног прогреса који треба учинити. Зар и сам еволутивни пут којим смо прошли није довољно поучан у томе погледу. Наш град је почео свој развој у атмосфери изразито балканског, турског изгледа ствари. Уџерице су били наши домови и јавне зграде,