Општинске новине

Стр. 272

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

зирање ултног осветљења. Ово аутоматизирање извршено је помоћу „даљних релеа" који аутоматски укључују своје одговарајуће реоне, а на команду једног централног часовника помоћу електричног импулса. Порастом оптерећења и проширењем атара Београда показала се потреба да се на овако израђено.ј мрежи ниског напона уведе већи напон 3X380/220 волти на место напона 3X206/120 волти, који је увело Белгијско друштво. Ова се потреба првенствено указала много раније на периферији него у самом центру града, а нз разлога што су трансформаторски реони на периферији много пространи.ји и што је за развођење електричне енергије нискога напона грађена само ваздушна мрежа код које није могуће из монтажних механичких разлога постављање спроводника великих пресека, ге су према томе и губитцп електричне енергије као и пад напона били много већи него лп у центру града, где је употребљена подземна мрежа за развоћење електричне енергије, која је и јаче димензионирана. Одлуком Суда и Одбора Општине града Београда у 1933 години, решено је, да се уведе у целом Беоргаду нов систем развода електричне енергије на ниском напону т. ј. 3801220 V. Увоћење новога напона спроводи се постепено по трансформаторским реонима. Иео овај посао биће завршен у току 1934 год. На тај начин ускоро ће у целом Београду бити једнообразно развођење електричне енергије на ниском напону са системом 3X380/220 волти. У току 1932 п 1933 год. уведен је нов напон у 83 реона трансформаторскпх, а у току пдуће године 1934 има се увести нов напон у преосталу градску мрежу, што чини још 40 реона трансформаторских. За извођење овога посла електро-техничка служба има претходно извршити ове радове: преглед свих кућевних инсталација, спремити опомене за све оне претплатнике чије инсталације нису исправне, поновна провера и пријем оправљених инсталација, упутитп писма свпма моторним претплатницима као и пријем оспособљених пријемника за 380^220 волти, преурећење ваздушне и подземне мреже оади постављања прописних осигурача за кућевне везе, целокупан технички рад на терену у вези с увоћењем 380^220 волти као искључивање и укључивање линија и трансформатора, пренос транссћорматопа и замена уличних сијалица. У току 1932 и 1933 год., на поебацивању мреже V главном ураћено је следеће: Пребачено је са 2.000 волти 42 периоде на 6.000 волти 50 периода 67 км. (шездесет седам хиљада метара) примарске мреже са 71 ком. трансформатопских станица. поебачено 1 'е са 2.000 волти 42 периоде на 3.000 волти 50 периода 36.970 м. (тридесет шест хиљада девет стотина седамдесет метара) примарске мпеже са 74 трансформаторских станица, са 2.000

волти 42 периоде на 2.000 волти 50 периода 4150 метара примарске мреже са 15 комада трансформаторских станица. Овај прецизан и деликатан посао пребацивања целокупне мреже на струју других карактеристика и много већег напона обављен је на такав начин да није било ни једне рекламације претплатника нити једног прекида струје у доба када је потребно осветљење. Цео посао око извођења новоградњи и пребацивања на нове напоне коштао је, радна снага и материјал, динара 12,175.720,12.—. Напајање градске мреже врши се из нове централе преко двеју потстаница, једна је саграђена код саме старе централе електричне у Књегиње Љубице улици а друга је саграђена у Парку на Тргу Ослобођења Београда у Милоша Великог улици. Из ових потстаница разводи се електрична енергија у градску мрежу поглавито са напоном 6000 волти 50 периода, а из потстанице бр. 1 за центар вароши и са напоном 3.000 волти 50 периода. Један врло мали део мреже високог напона и ако на 50 периода још се напаја са 2.000 волти, али је ово привремено и биће ускоро замењено са 3000 волти Напајањем целокупне електричне мреже у Београду из нове Електричне централе сви потрошачи електричне енергије добили су нормалан број периода, т.ј. 50 на место 42 периоде, колико је давала стара Електрична централа. Како се Београд нагло ширио, потреба за саобраћајем била је једна од најпрешнијих потреба самога граћанства, те је Дирекција трамваја и осветљења идући за потребама граћанства изграћивала сваке године све нову и нову трамвајску мрежу. Данас Београд има бб,5 километара трамвајске мреже. За напајање ове трамвајске мреже служе 5 потстаница и то: две са ротативним машинама V снази 1700 К\У и три потстанице са глајхрихтерима у снази од 2.620 К\У. Цела трамвајска мрежа изграђена је на гвозденим стубовима, материјал употребљен за монтажу трамвајске мреже, као скретнице, крстови, клемови итд. првокласан је и резултат најмодернијег сазнања савремене технике. Монтажа трамвајске мреже изведена је са осигурањима. Ова осигурања код трамвајске мреже, која је монтирана на конзолама, изведена су у виду ланчанице које су монтиране изнад тролне жице и о којој је еластично обешена тролна жица. Код монтаже трамвајске мреже на затегама, ово осигурање изведено је помоћу једноструких или двоструких мостова. Овим се постигло да је тролна жица на распону од 37 метара од стуба до стуба ухваћена још на два места, тако да је тролна жица обешена на сваких 12 метара. Услед тога смањена је стрела распона тролне жице, тролна жица је много равнија, те је контакт са тролним точком много сигурнији и бољи.