Општинске новине

београдске новине

Стр. 301

Број улагача омладинске штедње повећао се у 1933 год. за 620. Стање улога омладинске штедње износило је на дан 31 дедембра 1933 год. динара 3,722.708.36 (са укапиталисаном каматом) са 14.437 штедиша, према стању од 31 децембра 1932 г. од 13.817 штедиша са уложених динара 3,161.076.01. Кредитни послови — Есконт меница Као што је речено у извештају за 1932 г., давање нових меничних зајмова обустављено је било сасвим од почетка августа 1932 год. и само изузетно, у ретким и доказаним хитним нотребама, даване су једино ситније суме. Прилике, које су биле нагнале Управу да престане са давањем меничних зајмова, нису се измениле ни почетком 1933 године. Улози на штедњу, у то време, показивали су, поред повећања броја нових улагача, једно незнатно, али стално опадање и да би се имало могућности да се увек одговори обавезама према улагачима, — Штедионица је била принуђена да и од својих дужника по меницама тражи о роковима прописне отплате. Радећи овако, есконт се, с једне стране, стално смањивао, али с друге стране, повећаван је, на тај начин, резерва у готовини. У то време почињу појединци да се обраћају Штедионици за меничне зајмове, често пута за мале суме, којима су ти зајмови били потребни више као моментана помоћ у случајевима болести, операције или томе слично. Требало је грађанима Београда показати добру вољу, да им се Штедионица нађе у невољи, и већ почетком марта 1933 год. Управа доноси решење, да се отпочне са давањем меничних зајмова, за те случајеве неопходних потреба, одређујући, у исто време, да укупна сума одобрених зајмова у једном месецу не сме прећи 25.000.— д., а зајам једном лицу да не може бити већи од 5.000.— дин. Решавање о овим зајмовима остављено је било једном ужем одбору од четворице чланова Управе, без икакве награде за овај рад, који су, при одобравању, имали да воде рачуна о наведеним потребама молилаца, али, на првом месту, о сигурности потписника. Ова сума од 25.000.— дин., одређена за давање меничних зајмова у једном месецу, повећана је, с обзиром на ондашња новчана средства, на 80.000.— дин. за месец јуни и да једно лице може добити највећи зајам до 10.000.— дин., а у месецу јулу већ је исплаћено на име нових меничних зајмова дин. 123.000.—. Од тада почињу да се примају молбе за меничне зајмове од сваког лица, а од августа месеца примају се молбе и за хипотекарне зајмове, које Штедионица почиње да даје најпре до 30.000.—, а затим до дина-

ра 50.000.— на прво место, а највише до половине процењене вредности имања, а чему решава цео Управни одбор. Као што се види, Штедионица је већ отпочела била с давањем нових зајмова у већој мери и гако је настављено све до краја године. Да би се могло, при оцени, имати сигурних података о кредитној способности молиоца и његових жираната тражене су информације за ова лица, која, ако су имала дуг код Штедионице, или ако није протекло најмање месец дана од када су стари дуг исплатили, нису могла добити нов зајам. Општински службеници обраћали су се врло често за меничне зајмове. Управа је водила рачуна о њиховим тражењима и излазила на сусрет, ако су у Општини стекли сталност, или имају најмање две године службе општинске, а њихови потписници имају сталност, и ако молиоци немају забрана на плату. Стојећи на гледишту, да се кредитна способност једног човека мери, у главном према његовим приходима и имовном стању, Управни одбор донео је био одлуку, да се онима, који, сем плате, немају других прихода нити непокретности, могу одобравати менични зајмови највише до висине износа њихове двомесечне плате (принадлежности). Из табеларних прегледа, изложених на крају званичног извештаја, види се рад цензурних седница и Управног одбора на давању меничних зајмова. Према тим податцима решавано је на 19 цензурних седница о поднесених 920 молби за тражење зајмова у износу динара 4,171.650.—, од којих је одобрено по 462 молбе укупно динара 2,015.600.—. Највећа сума одобреног зајма износила је 50.000.— динара (на хииотеке), а најмања динара 600.—. Поред све строгости у цензурисању ранијих и прошле године осетило се и у 1933 години да извесни дужници по меницама теже одговарају својим обавезама и стога пуштају да им менице иду на протест, а неке адвокату за тужбу. Таквих нерегулисаних меница било је иротестовано 1051 комад у износу динара 5,086.590.—, од којих је брзо регулисано, без интервенције власти, 839 комада меница у износу динара 3,897.400.—, а посредством адвоката било је регулисано 111 комада меница у износу динара 613.580.—. Управни одбор узео је, на крају године, у оцену све менице, које су дате адвокату за наплату у 1933 години, и решио да се, из добити за 1933 годину, отпишу 38 комада меница у вредности динара 164.700.— као и трошкови у динара 61.283.80.—, учињени у прошлој години по меницама око подизања тужби, што значи укупко за отпис 225.973.80.динара. Све остале тужене менице из 1933 године и то: 97 комада у износу дин. 279.250.—