Општинске новине

београдске новине

Стр. 31

известан број чланова по положају, који су перманентни (директор Учитељске школе, три школска надзорника, управитељ грађанске и два по рангу најстарија — управитеља народне школе), — континуитет се несметано наставио и послови се аутоматски пренели на нови Одбор, чији су нови чланови (Претседник, пет општинских одборника, општински лекар и архитекта), већ на првим седницама Одбора били упознати са плановима и пословима који су у току и који претстоје. Према томе, промена у Школском одбору није изазвала никаква потреса ни застоја и сви текући послови настављени су истим темпом којим су и пре тога отправљани. Већ после прве своје седнице, и нови одбор је био сагласан и једнодушан у томе, да је нередовна — полудневна — настава један велики минус престонице и да се решење тога питања мора ставити испред свих осталих школских питања. У томе знаку наставља се и продужује сав будући рад овог Одбора. Налазећи се у половини рачунске године и са већ утврђеним школским и општинским буџетом, Одбор није могао у овој години улазити у остваривање неких својих крупнијих планова, нарочито у погледу подизања школских зграда, већ је настојао да се грађевине које су затечене у изградњи, по већ утврђе«ом реду заврше и што брже комплетирају потребним намештајем. У изградњи су тада још биле: 1. Школа ,,Краља Милутина", (Вежбаоница), 2. Школа „Бранка Радичевића", (Топчидерско брдо), и 3. Школа у ул. Војислава Илића. За прву се чекало на довршење нових ђачких клупа, чија је израда поверена радионицама Дирекције трамваја и осветљења Општине града Београда. Потребно је овде напоменути да је овај Одбор имао већ на првим седницама да се бави питањем ђачких клупа и школског намештаја у опште. На пракси се већ довољно било утврдило да су сви типови ђачких клупа, којима су до тада биле снабдевене београдске народне школе, — застарели и да имају доста хигијенских и педагошких недостатака. Требало је створити нов тип који би, с обзиром на прилике наших школа и темпераменат наше расе, могао задовољити савремене хигијенске и педагошке услове и — уз то —- пружити довољну практичну и естетску солидност. Први модел једне такве клупе од мешовитог материјала — гвоздених цеви и дрвета,израђен је по инструкцијама и нацрту пословође Ж. Савића. Израдила га је позната фабрика Гођевац, али су цене које је она поднела биле неприхватљиве за Одбор, те је у раДионицама Дирекције трамваја и осветљења на исти начин и под истим руководством израђен други — нешто мало модификован —

модел, који је Школски одбор дефинитивно усвојио. Ове су клупе удешене за по два ђака и Одбор их је одмах поручио за све три недовршене школе а такође и сав други намештај, који је исто тако стручно био изабран и усвојен. Школа „Краљ Милутин" зидана је, као што смо напред већ рекли, о трошку г-ђе Персе Миленковићке, а ове друге две из општинског унутрашњег зајма, чија ће квота за школе њиховом изградњом бити исцрпљена. На периферијама се, међутим, јављају нове потребе и Одбор се још током јуна бави питањем отварања нове школе у I железничкој колонији у Кошутњаку и проширењем школе „Ћирило и Методије" на Врачарском пољу. Како за подизање нових школских зграда у овој години нису била обезбеђена финансијска сретства ни у општинском, ни у Школском буџету", — Одбор је одлучио да се привремено закупе две приватне зграде и то: једна у I железничкој колонији у Кошутњаку, улица Пере Велимировића бр. 20, где је октобра месеца у једној учионици — отворена нова четвороразредна школа под називом: школа „Ђуре Јакшића", а друга у улици В. Вељковића бр. 4, у којој су смештена два одељења школе „Ћирило и Методије." У исто време на Макишу је отворена самостална четвороразредна школа, коју издржава Стругара Трговачко-индустријске банке, а која се раније водила као одељење Чукаричке основне школе. Ову је школу отворила сама стругара у сопственој згради а за децу свога особља, те је Школски одбор само води у евиденцији. Школа „Краљ Милутин", завршена и комплетирана, отпочела је рад 1 септембра и тиме ослободила две учионице у школи „Краља Александра", где је била привремено смештена. На овај начин, до краја 1932 године приновљена је још једна школа („Ђуре Јакшића") која је двадесет трећа по реду у Београду. Број учионица, повећан је само са 4 и то: У школи „Ђуре Јакшића" свега 1 учионица, у школи „Краља Милутина, више 2 учионице (раније имала 4, сада 6), у школи „Ћирила и Методија", више 1 учионица (раније имала 6, сада 7). Свега 4 учионице. Према томе, на крају 1932 године Београд је имао: 23 школе са 188 учионица, на буџету Школског одбора и 1 школу са 1 учионицом (Макиш), коју је основала и издржавала Трговачко-индустријска банка. Али питање повећања броја учионица није била једина брига Школског одбора, нити једино питање којим се он у току 1932 године бавио. Од важнијих решења која овде треба да буду поменута, јесте и решење о збриња-