Општинске новине

Стр. 32

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

вању оне деце, која су завршила четврти разред основне школе, а нису из буди којих разлога могла продужити школовање у средњој или грађанској школи. Кад се зна да је услов за улазак у средње школе свршена основна школа без и једне слабе оцене и положени пријемни испит, а да у Београду сем гимназија постоји само једна грађанска школа која је тада могла да

дирекцијама и установама, — ипак је Школски буџет једногласно и чак са ретком дозом одушевљења повећан од 6,432.446.— динара, колико је износио у 1932 години, на 7,747.410.— динара, што значи за читавих 1,314.964.— динара. Не треба сметнути с ума да овај буџет служи искључиво за издржавање постојећих, а не и за подизање иових школа.

Осн. школа „Бранко Радичевић" (Топчидерска)

прими највише 60 нових ђака, — онда је јасно да свих 3.400 ђака, колико је те године свршило основну школу, није могло отићи у више школе. У најсрећнијем случају могло је отићи 80%, а осталих 20%, обично најсиромашнијих и најнезбринутијих, није имало куд сем на улицу, јер им Закон о радњама онемогућава и оно последње уточиште, — ступање на занат или трговину, док не наврше 14 година. За ту децу од 10 или 11 година морало се нешто учинити. Одбор је нашао да је то питање и важно и прешно, па се обратио Министарству просвете за одобрење да се при неколико постојећих централних школа отворе одељења Више народне школе. Министарство је усвојило разлоге свог Одбора и својом одлуком од 26 јула (О.н.бр. 54850), отворило I разред Више народне школе, у који је већ септембра месеца уписано 620 ђака и подељено у 13 одељења. Најзад, крајем 1932 године, израђен је и буџет београдског Школског одбора за 1933 годину. То у самој ствари није никакав нередован посао, али начин како је он схваћен и важност која му је том приликом указана, могу лепо да послуже за илустрацију гледишта и схватања целог Одбора. И ако се у Општини, због опште економске и финансијске кризе, упорно настојавало да се расходи по свима буџетским партијама редуцирају и сведу на најмању меру; и ако је та тенденција енергично спровођена и прошле и ове (1932) године у свима њеним

Карактеристично је и важно напоменути и то, да је и Општински одбор скоро без дискусије једногласно усвојио ово повећање. Да би се прави значај овога повећања уочио, изнећемо овде један мали преглед из

Једна учионица са новим ђачким клупама

кога ће се видети у каквом је односу био Школски буџет према општинском за три последње године:

Општински буџет 1931 год. 384,824.882.1932 „ 340,458.398. • 1933 „ 332,178.913,—

Школски буџет Сразмера 6,465.000.— 60:1 6,432.446. Јд": 53:1 7,747.410.— 43:1