Општинске новине

Д-р Милош Ђ. Поповић, члам Гл. управе Уније за заштиту деце Краљ. Југославије

Социална заштита детета

У људском друштву све је већи број оних којима је угрожеи опстанак и који немају сретстава за живот. Све те чланове друштва зовемо заједничким именом социално слабијим. Међу њима, а према узроцима њихове социалне слабости, разликујемо оне које треба помагати и заштићавати, зато што су по природи беспомоћни, то су у првом реду деца и недорасли, 0 којима се морамо старати све док се не оспбсобе за рад и привређивање. Исто тако и стари, болесни, инвалиди нису у стању да за себе привређују, и њих мора други да издржава. Али осим ових, по природи слабијих, увек је било људи, а у последње време све их је више који су способни за рад, који хоће да раде, али који не могу да нађу посла и немају према томе никакве могућности данас да зараде и да се издржавају. То су милиОни неупослених радника на целом свету, па и код нас, иако у мањој мери. Ма да нас поглавито интересују овог пута деца као социално слабији чланови друштва, о чијој заштити у првом реду треба да се старамо, ипак не можемо децу издвојити из целе групе социално слабијих, а још мање је могуће да их заштитимо док се год не реши питање опште социалне заштите л^уди. Ако, дакле, схватимо заштиту деце у најширем обиму, онда је дужност друштва или државе, зависи ко ту дужност узима на себе, да пре свега спречи зачеће и рађање деце зачете од заражених, наследно оптерећених и дегенерисаних родитеља, како не би са највећом сигурношћу долазила на свет оптерећена наследним манама и осуђена да, или још у раном детињству изумиру, или, ако остану и дуже у животу, целог века буду због своје неспособности или недостатака на терету друштву, или да постану за своју околину велика опасност као криминални типови. О том питању баве се данас врло озбиљно многе државе и уводе врло енергичне мере за поправку расе, као што је стерилизовање свих дегенерисаних и неспособних, као и опште регулисање рађања. Али и деца рођена од здравих родитеља изложена су многим опасностима, а њихов опстанак, добро здравље и спрема за живот.

зависан је од многих других услова. Социална заштита детета захтева, даље, да свако дете његова мати доји и негује, да свако дете одрасте у породици и да му породица и друштво пружи све услове за његово развиће и спрему за живот. Да би се ови услови могли испунити, потребно је дакле, пре свега, социално заштитити матер детињу, дати јој могућности да може своје дете сама да храни, негује и подиже. Оваку заштиту мати може имати најбоље у матерпално потпуно обезбеђеној породпци. А материјално обезбедити сваку породицу, то је данас највеће друштвено питање, питање основног преуређења свих друштвених економских и моралних односа у друштву. Све до коначног решења овог питања и дечје питање и дечја заштита састојаће се у олакшању само једног малог дела дечје беде. Иако смо дакле, врло далеко од остварења идеалне заштите детета, морамо се задовољити да бар колико је год могуће, учинимо, да се поправи зло стање ма и једном делу наше деце и да се уклоне бар они узроци који се могу отклонити и у данашњим приликама. Олакшање дечје беде постиже се извесним законским одредбама, али данас још много више приватном иницијативом. Прва идеја о заштити детета и потекла је са приватне стране, као израз осећања за ближње, и жеља да се невољноме помогне. Први извор овом социалном осећању треба тражити у материнској љубави. Она се преноси на све шире кругове, почевши од уже породице, на родбину, пријатеље, познанике, саплеменике и, најзад, на све људе уопште. И доиста је људе дуго роководило само осећање милосрђа према ближњима, у колико је било таквих људи и у колико се и са тим „милосрђем" искрено мислило и доследно поступало. Свакако да су се људи, који су у почетку једино из милосрђа помагали постепено научили да социално мисле и да увиде, да је милосрђе недовољно да да заштиту и помоћ ближњима, на и деци. Заштиту деце треба ставити на саовим друге основе. Од заштите и помоћи свима који су у невољи, треба створити социалну дужност, да поред чисто сентименталних побуда, које многе руководе