Општинске новине

Стр. 352

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

диже по организационом плану и примеру таквих установа у другим културним земљама. Само је организација прилагођена нашим локалним приликама. Чим прихватиште буде довршено, Централни уред биће у стању да прихвати тренутно свако угрожено и незаштићено дете од рођења до навршене 16 године живота оба пола. Дете ће остати у прихватишту док се не упозна његово здравствено, морално, социјално и правно стање. После тога упутиће се дете у одговарајуће установе, у своју или туђу породицу. До сада је главна помоћна организација Дечјег уреда за потпуно збрињавање београдске сирочади, нахочади и напуштене деце, смештај деце у туђу породицу у или ван дечје колоније за одојчад и малу децу у Београду и селу Милошевцу. За ово време збринуо је Дечји уред 233 деце у туђе породице. Деца, која су смештена у туђе породице, била оу стара од 6

Тип дечјих гардероба у Београдским обдаништима Централног уреда за заштиту деце и матера

месеци до 12 година. Овај начин збрињавања показао се врло практичан и добар за наше прилике. Деца, која су често здравствено и морално била у врло тешком стању, неваспитана, болесна и запуштена, опоравила су се у новој породици брзо и добро. Један известан број нашао је чак и родитељску кућу. Било је хранитељица које су толико заволеле свога штићеника да су после извесног времена тражиле од нас, да им дамо дете под своје. Успех овог начина збрињавања деце најјасније показује и ниски морталитет наших штићеника. Изгубили смо болешћу свега четворо деце, т.ј. испод 2%. Код овог броја несмемо изгубити из вида, да смо велики број деце примили из туберкулозне средине. Школска деца показала су задовољавајући успех и нису изгубила у времену. Деца живе под сталним лекарским надзором. Заштитне сестре посећују сваког месеца све домове, где деца станују. Исто тако је обавезно за хранитељице, да месечно једанпут или више пута, према добу

свога шгићеника, донесу га у саветовалиште. Чим се које дете разболи, хранигељица пријави одмах случај Дечјем уреду и дете се према потреби оставља у кућној нези или упућује у болницу. Издржавање појединог детета заједно са одевањем и гћколовањем, износило је месечно просечно око 400 динара. Крајем 1933 године издржавао је Централни уред у туђим породицама 109 деце. Остала деца била су у току времена дата под своје, упућена у надлежне Бановине, дечје домове или су предата својим родитељима на издржавање. Централни уред за заштиту матера, деце и младежи водио је бригу и о опорављању својих штићеника за време летњих месеци. Према својим буџетским могућностима послао је 565 деце у своје фериалне колоније ван Београда, и у дечје дневно опоравилиште у Кошутњаку. За време зимских месеци издата је помоћ у оделу и обући за 1.220 деце. Централни уред за заштиту матера, деце и младежи тражио је одмах контакт са приватном иницијативом и са државним властима, које се баве дечјим пигањем. Како је један велики број приватних дечјих установа и друштва субвенциониран од стране Београдске општине, била је сарадња са овим установама природна. Правилник о надлештву и пословању одређује Дечји уред као контродни орган над свим субвенцинирашш приватним дечјим установама. Стога је Дечји уред захтевао од свих установа месечне и годишње извештаје о њиховом раду, бринуо се и имао у виду потребе појединих институција и потрудио се, да у сваком погледу са саветом, материалном помоћи и помоћи у особљу подигне стручан ниво и рад око неге и васпитања деце. Како је већина приватних друштава основала установе полуотворене дечје заштите тј. дечја обданишта, показало се као неопходно потребно, да се створи један заједнички основ за вођење рада за сва обданишта, како би деца у свима била истински збринута. Зато је израђен нацрт правилника за рад у дечјим београдским обдаништима, који ће ускоро бити озакоњен. Овај правилник придонеће много за исправно неговање.и васпитање београдске претшколске деце, ако се његове одредбе остаре и помогну довољним материалним сретствима. У теоној је вези Централни уред и са приватним установама затворене и отворене дечје заштите. Са заводом за здравствену заштиту матера и деце сарађује Дечји уред у свим принципиелним питањима здравствене заштите деце. Нарочито је развијена сарадња на пољу отворене дечје заштите, пошто је Дечји уред већи број својих штићеника збринуо у колонију за одојчад и малу децу. Један од главних проблема здравствене заштите деце у Београду претставља још увек огромна смртност бео-