Општинске новине
БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ
Стр. 353
градске одојчади. Свако пето дете које се роди у Београду умире пре навршене пете године живота. Ова велика смртност је огромаи социални и економски губитак за нашу средину. С тога је Дечји уред нарочиту пажњу посветио борби против смртности одо.јчади у престоници. Широм целог света показало се у борби против смртности одојчади као најефикасније сретство индивидуална здравствена заштита одојчади, која се врши по саветовалиштима за одо.јчад, Како је код нас морбидитет и морталитет мале деце тј. деце од друге па до навршене седме године живота тзкође јако велики, било је важно да се у Београду осну 1у саветовалишта за одо.јчад и малу децу. Дечји уред основао је на териториш града Београда 6 саветовалишта за одојчад и малу децу, која-су смештена на перифериш како би била приступачна сиромашном и не : поосрећрном делу нашег грађанства. Коајем 1932 године израђен је и обнародован правилник за саветовалишта за одојчад и малу децу Општине града Београда. Овај правилник предвиђа, поред тачног упутства за сам рад у саветовалишту, и сарадгву општинских саветовалишта са саветовалиштем завода за здравствену заштиту матера и деце и са саветовалиштем ,,Српске мајке." Картотека саветовалишта је подједнака за све установе у Београду. У вези са радом у саветовалиштима за одојчад и малу децу организовано је обавезно пријављивање свих порођаја Центалном уреду за заштиту матера, деце и младежи. Начелник одељења социјалне политике и народног здравља Управе града Београда, наредио је, на иницијативу Пентралног уреда за заштиту матера, деце и младежи, свим београдским бабицама, да сваки порођа.ј још првих дана дечјег жииота пријаве Централном уреду. Сем тога обилазе заштитне сестре Уреда два пута недељно породилиште, како би благовремено добиле податке о новорођеној деци. Чим Дечји уред сазна за рођење једног детета, шаље се одмах заштитна сестра у стан дотичне породице, да би се извидило здравствено и социално стање новорођенчета. Заштитна сестра саветује малци да посећује најближе саветовалиште за одојчад и предаје јој штампана упутства за негу одојчета са адресом саветовалишта. За новооођенчад и одо.јчад, која се налазе V в**ликој беди или која су без стана, посредује Деч1 *и уред пријем у Дом за одојчад и мајке дојиље, или се издаје помоћ у новцу и дечјем вешу. Мајке, које су осигуране у радничком осигурању, упућују се да приме надлежну помоћ за себе и дете. Од почетка рада Дечјег уреда посећивано је 5 805 новорођенчади и одојчади и приликом ових посета утврдиле су заштитне сестре, да 780 новорођенчади живе
у великој беди. Преко 200 ове деце рођена су у очитој туберкулозној средини, а 568 од ове деце била су ванбрачна. Ови бројеви показују нам да је потребно било код више од 12% новорођенчади материално и здравствено интервенисати. Дечји уред није могао пружити свима потребну материалну помоћ, пошто није располагао са довољним сретствима. Рад у саветовалиштима стално напредује, што се јасно види из ових бројева: 1931 год. било је 2.182 конзултација у саветовалиштима; 1932 год. било је 3.935 конзултација у саветовалиштима; 1933 год. било је 7.305 конзултација у саветовалиштима. У вези са радом у саветовалиштима, набављене су последње године анкетне листе, које има да служе за испитивање узрока велике смртности наше одојчади. Пожељно је, да се овај рад прошири и ако ће Централни уред располагати са довољним бројем стручних заштитних сестара и дечјих лекара, сигурно је, да ће се за известан број година успети у борби против смртности београдске одојчади. Помоћни органи Централног уреда су два Дечја диспанзера, чији се рад од године до године повећава. Они примају на преглед и лечење сиромашну, болесну децу. У оба диспанзера намештене су кварц-лампе за сунчање деце. Као млечна кујна диспанзерима, саветовалиштима и свим осталим установама у Београду, служи Завод за стерилизаЦију млека. За последње три године било је у диспанзерима уписано 13.031 деце, вршени 45.407 прегледа и 11.946 зрачења. Завод.за стерилизацију млека издаје дневно просечно за 420 одојчади стерилно и лековито млеко. Централни уред има још много задатака. У првом реду концентрисан рад на изграђивању отворене здравствене и социјалне заштите. Чим се доврши и проради Дечје прихватилиште, за дечју заштиту у Београду почеће ново доба. Неопходно је потребно, да се обезбеде довољна сретства. Нарочито у временима привредне кризе, морају се позиције за дечју заштиту и помоћ повећати. Општина града Београда је оснивањем своје дечје заштите и доношењем правилника о регулисању дечје заштите у престоници признала, да свако београдско дете има право на то да постане здрав и користан члан људске заједнице. Ако му то породица не обезбеђује, Општина узима судбину детета у своје руке. Примером Беогадске општине морали би поћи сви градови у нашој Краљевини. Заједничким радом и бригом око подизања деце допринели би много за наше највеће национално благо, за снажан и здрав подмладак.