Општинске новине

Др. Коста М. Јовановић

Утицај дечјих болести на дечЈе развијање

У прво време при развијању и напредовању дечје медицине, нарочито се обраћала пажња да се што више смањи смртност деце, а напосе, као најглавнији задатак дечје медицине, било је смањивање смртности код одојчади. Последњих година, поред осталога, обратила се нарочита пажња на утицај болести на душевно и телесно развијање деце. Ово се у неколико објашњава тиме, јер смањујући смртност код одојчади борбом против заразних болести и сузбијањем социјалних неприлика, ово је питање у неколико дошло у позадину.

Поподневни одмор у обданишту за малу децу (Београд) С друге стране, магеријална криза нас натерује, разуме се са чисто национално-економске стране, да у данашње тешко привредно доба водимо рачуна у колико се, с обзиром на опште издатке такав рад рентира. Јер се при примени сретстава мора водити рачуна да се од болесне деце створе здрави људи, ко.ји ће у доцнијем времену бити потпуно способни за рад. Овде не мислимо да приђемо оном старом погледу из доба Шпартанаца, да оставимо њиховим судбинама све индивидуе слабе и неспособне за живот, као што се данас предлаже са многих страна, нарочиго у Немачк-ој. Нихилизам ове врсте

никако се не би могао сложити са појмовима лекарске етике. Али у данашње време изгледа да се ми и невољно приближавамо овакрим опасним погледима, јер нам то показују огромне тешкоће с којима се боре разни домови за одојчад, склоништа за децу и њима сличне установе; затим дечје болнице и дечја одел>ења при болницама, разне уредске касе итд., а то све због тешког финансиског стања не само општина већ и саме државе. Изгледа ми, да се можемо сложити са оном Шлосмановом речју где каже, да идемо тако да ћемо изгубити и последњп наш капитал, а то је народно здравље. Светска криза је учинила, да овакво стање није само код нас већ и на свима крајевима кугле земљине. У оваквим временима од велике је важности и преко је потребно решити какав став треба узети на питање, какав утицај имају дечје болести, или још бол,е речено, какав утицај имају болести у детињству прележане, на дечје развиће. Почнимо са судбином недоношчади. О судбини недоношчади за њихов доцнији живот, још увек постоје подељена мишљења. Докле Лотер тврди да данашња медицина и техника тако стоје да су све муке око труда за подизање недоношчади на крају крајева награђене успехом, дотле Кортхауер долази до другог краја када каже, да подизање недоношчади са економско-привредног гледишта утроши велика добра, а са гледишта расне хигијене ништа се не добија. Ипак, из личног искуства, као и користећи се литературом, можемо потврдити да су резултати задовољавајући. Тако при посматрању 3176 недоношчади само су 8,7% показали душевно неупотреблзиве индивидуе, .што значи да је највећи део такве деце постао пОтпуно нормално развијен. При упоређењу са осталом нормалном децом 30% ове деце показала су бол>у интелигенцију од њих. На крају, ово нам потврђује, да је труд око подизања и одгажвања недоношчади ипак награђен. Што се тиче оболења од разних поремећаја у исхрани одојчади, ту можемо' показати, ако се све чини по правилима дсчје медицине, огромне успехе. Најстарија дечја меди-