Општинске новине

Стр. 390

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

вије, у коме је седиште нашег узвишеног и Јуначног Владара, Његовог Величанства Краља Александра Првог. („Живео Краљ", „Живео Краљ").. Та велика идеологија српског народа нашла је живог одјека у уЈедињењу, којим руководи наш узвишени Владар, водећи увек рачуна о оном неисцрпном извору наше националне снаге, свога васколиког народа и српског, и хрватског, и словеначког, у овој моћно ј држави Југославији, водећи рачуна да то буде у Оратству и љубави али да се никада ни за један моменат не смеЈу заОоравити оне жртве малене ШумадиЈе, предратне Краљевине Србије, које Је она уложила и узидала у темеље ове велике и снажне државе. И зато данас дубоко клањајући се пред овим посмртним остацима бесмртних душа, оних који су на овом месту пали у борби за наше опште добро, борећи се противу вековног непријатеља, сетило се да је њиховим костима синула слобода и уједињење не само српству, него и хрватству и словенаштву. Верујмо нашој престоници славној, чувајмо је као зеницу ока свога, јер нам је Господом Богом предана у аманет да кроз њу испунимо вековну тежњу југословенског народа, на славу не само нас самих, него и наших пријатеља, и свих оних који желе да се кроз мир, љубав и слогу заведе братство свеколиких народа без даљег проливања крви. Доста је било, браћо, проливања крви, чувајмо сада своју рођену груду да се не посрамимо и не огрешимо пред бесмртним душама славних ратника, чувара наше славе, наше отаџбине и града Београда. Нека је вечан покој душама палих и бораца и ратника за очување слободе Београда. Слава им. Говор г. Ђорђа Роша Одмах после говора Њ. Св. Патријарха, у име живих учесника у одбрани Београда, говорио је капетан—инвалид, г. Ђорђе Рош, који је и сам тешко рањен на самом месту где су костури ископани. Г. Рош се са својим ратним друговима опростио овим јуначким речима: — Ратни другови! Ви сте витешки вршили Вашу дужност, доследни завету Ваших предака. Судбина и воља Свевишњег хтела је, да поднесете на тај жртвеник оно што Вам је најдрагоценије било — Ваше животе. Са пуно самопрегоревања полетели сте у смрт...

Као један од Ваших другова који су Вас на овоме месту водили, ја сам очевпдац Вашег херојства. Окићени белим хумбулом јурили сте у сигурну смрт, док су Вам на уснама изумирале речи: Живео Краљ! Живео Београд! И умрли сте у верности љубљеном Краљу, Отаџбини н Београду. Умрли сте уједињени и Ви из Шумадије, и Ви из Срема и Баната, и Ви са Вардара, Брегалнице и Косова Поља. Официри, војници, добровољци, жандарми, грађани и нејака деца. Ваша крв текла је по олуцима ових улица, сливајући се у једну велику заједничку свету жртву. Сви заједно за један идеал: за слободну, велику, сложну и сретну Југославију. Прохујало је готово 20 година од тих - крвавих али славних дана. И као што је песник певао Наполеоновим гренадирима, да ће они из гробова устати, када буду :гоново чули звуке фанфара и тресак добоша победоносних армија — тако сте се и Ви појавили на знак војничке трубе са бедема Царскога Скопља, где се окупљаху Ваши у животу остали ратни другови. Ви нам говорите немо али разумљиво: „Чувајте оно за што смо животе дали. Збијте се око нашег љубљеног Краља. нашег највећег ратног друга. Будите сложни онако као што смо и ми сложни пошли у смрт: И Ви што водите и Ви што сте вођени. Тако скупљени и сложнп осигурајте, кроз векове напаћеном Југословенском Народу слободу и срећу. Не дозволите, да наше жртве — стотине хиљада Ваших у ратовима за ослобођење палих другова буду узалудне и да по други пут пропадне Душаново Царство". Спавајте мирно ратници — ветезови ове легенде. Ваши ратни другови неће Вас изневерити. Југославенски народ поштује п цениће Ваше жртве. Југославенска омладина ићи ће Вашим великим примером. Ја се пак у име Ваших живих другова са дубоким пијететом клањам Вашим Сенима и праштајући се од Вас кличем: Хвала вам витезови! Хвала вам за ваше жртве и хвала вам на вашој опомени, хвала вам и бесмртна вам слава! Пред крај говора г. Роша у ваздуху су се појавиле две ескадриле авиона, који су једини хуком својих мотора нарушавали побожни мир и тишину која је владала за све време опела. Један авион се, као птица из јата, издвојио и спустио скоро над ковчег. Тада је авиатичар из авиона спустио на ковчег са костурима ловоров венац.