Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 421

стајало. Оснивање њихово резултирало је из потреба тадашњих прилика и потреба заједнице, а добијале су оно уређење, које је такођер резултирало из тих прилика и потреба. Шта више у оквиру потреба и прилика разних држава оснивање, уређење и развитак ових установа — као и свих других уследило је, односно узело је различите форме, јер је суштина те установе била задовољење потреба, које су у разна доба и код разних народа према степену њихова развитка и стања у коме су се налазила биле различите. Када дакле желимо да расправимо питање какав однос треба да установимо између самоуправног тела и његове штедионице, не можемо' мимоићи питање, како данас у опште гледамо на задатак или задатке штедионице. Ако би хтели, да тај задатак исцрпно одредимо према оним схватањима, која влада.ју код других народа, пошто су та схватања различита, морали би приступити анализи свих прилика у којима се ти народи налазе, па да пронађемо онај народ, који је у свему или бар приближно исти и у истом положају као наш. Тим путем не би дошли до жељеног резултата, ма да упоређење увек даје драгоцене податке за тачније решавање конкретног случаја. Испитивање наших прилика и наших потреба нас ће, међутим, сигурно повести правим путем, на коме ће нам туђи примери и искуства свакако олакшати решење проблема. Сви се слажемо у томе, да је штедионица, како нам законодавац вели, ,,завод за штедњу", те да је циљ штедионица, да упућују најшире слојеве народа на штедњу. Неки се задовољавају са овим и оволиким задатком шгедионице. Пројект новог закона о штедионицама ограничио се у том погледу на ове одредбе: „задатак је штедионице, да у најширим слојевима становништва развију и чува.ју смисао за штедњу. У том циљу штедионице пружају прилику за сигурно улагање и \'камаћивање првенствено ситних уштеда". Међутим јасно је, да овако сакупљени новац неможе остати у каси беспослен и неплодан, јер онда не може бити речи о укамаћивању, те да тај новац мора тражити и свој пласман, мора извршити свој задатак у народној привреди, јер он није циљ, него средство. А чим пређемо на питање пласмана, одмах искрсава и питање: на што да се употреби тај новац? Према томе мора се одредити и онај не мање важан проблем и сњим у вези задатак штедионице, како има да поступи штедионица са прикупљеним новцем, какву кредитну политику треба да води. Ово је исто тако важан задатак, као и онај о прикупљању штедних улога. У том погледу су мишљења подељена, а од сретног решења тога питања зависи код нас и дал 3 и развитак комуналног штедионичарства у опште.

Савез штедионица је заузео становиште, да се међу задатке штедионица има поред унапређења штедње уврстити као задатак штедионице и то: да јевтиним кредитима и зајмовима унаиређује радиност и предузимљивост појединаца, па и самоуправно и задружно господарство. Држим, да је ово становиште савеза потпуно исправно, а као доказ за ову тврдњу позивам се на горе цитиране захтеве законодаваца, који траже од самоуправне заједнице, V којој је самоуправна штедионица само један саставни део, да унапређује и развија поред културних и све социјалне и привредне прилике дотичне заједнице. Може ли се дакле једна „кредитна" установа, као што је штедионица, коју оснива та комунална заједница, потпуно изоловати у том општем раду за унапређење господарства, па се ограничити само на то, да само прикупља улоге, а да не сматра за себе обавезним, да истакне на свој барјак и лозинку своје кредитне политике, те да ту лозинку као свој битни задатак и остварује. Многима се чинило лакшим послом, да кредитну политику препусте јачим новчаним заводима, предавајући њима прикупљени новац, или су пак хтели да се ослоне на јавне папире, који имају берзански промет. Све се то пропагирало у име сигурности, мобилности и ликвидитета штедионица, а избегавало се давање кредита у вези са изграђивањем дотичне локалне заједнице, а поготово финансирањем оснивача. Показало се, међутим, да су опште прилике јаче од свих тих мера предострожности, те да су услед општих привредних прилика дошли у потешкоће и они заводи, који су се уздали у пупилност својих пласмана, а да су напротив штедионице, које су учествовале у општој привредној делатности свога оснивача, па чак и оне, које су ћогпђПе сПсШ водиле корисна предузећа, не само стекле заслуге у општем унапређењу своје заједнице, већ су остале поред сигурности, још и мобилне и ликвидне. Ограничавање кредитног задатка штедионице на мању меру, него што је то Савез у своме пројекту предвидео, играло би одсудну улогу при питању оснивања нових комуналних штедионица. Прво и најважније питање је наиме за сваку самоуправну заједницу, које ће задатке моћи решити оснивањем своје штедионице и то основно питање је уједно и прво питање, које нам се намеће при расправљању општег питања: односа самоуправног тела према својој штедионпцн. Ако се тај однос у погледу задатка не може онако засновати, како то целокупни интереси дотичне заједнице изискују, или се тај однос у погледу задатака мора у току времена да мења на уштрб интереса заједнице, у првом случају неће доћи до оснивања штедионице, а у потоњем случају долази у питање