Општинске новине

Стр. 422

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

ликвидација њена, у оба случаја на штету задатка штедње. За здраве односе између самоуправног тела и његове штедионице дакле је први услов, да се законским одредбама омогући успостављање хармоиије између задатака штедионице и дотичног самоуправног тела, према његовим законом одређеним задацима, а према посебним приликама поједнних заједница. Потребан је, дакле, оквирни закон који ће омогућити задовољење специалних потреба различитих локалних заједница, а које ће се за сваки поједини случај регулисати правилима дотичне штедионице. Слажемо се у томе, да све спекулативне послове треба искључити из пословања штедионице; те послове треба да врши приватни капитал, који се у ту сврху организовао. С друге стране пак призната је могућност, да штедионице — без повреде својих животних интереса —- могу вршити неутралне послове за своје клијенте, чак могу управљати осим готовине малолетника — и њи^овом другом имовином. Али се већ оспорава право, да би се штедионици смело поверити управл^ање самоуправним предузеђима. Не обилује свака самоуправна заједница људима, ко.је може поразделити на управе неколико предузећа, поред тога, што је лосебно управљање скопчано са исто толико пута већим трошковима. Концентрација управе разних опште корисних предузећа већ сама по себи претставља рационализацију вођства, а да то вођство према приликама и потреби тамо где се то тако жели, неби могло бити у рукама вођства штедионице као привредне установе, не може се пресудним аргументима утврдити. У општинском закону није предвиђена та могућност, јер у његову материју и не спада то питање, већ у материју закона о комуналним штедионицама. За рачун оснивача управљање његовом имовином не претставља за штедионицу нити спекулативни посао, а нити се може претпоставити, да ће бирократско управљање с тим предузећима бити успешније од вођења по трговачким методама; ова потоња примедба важи за градове у оним крајевима наше земље, где још данас постојећи стари закони онемогућу.ју стварање посебних трговачких организација за ова предузећа. Најважнији проблем у односу оснивача и пггедионице јесте питање кредитирања оснивача са стране штедионице. Око тога се највише копаља поломило. И заиста правилно решење тога питања је од пресудног значаја за опстанак сваке штедионице. Не можемо се сложити са онима, који међу разлозима за оснивање штедионица убрајају и то, да ће на тај начин оснивач моћи доћи до јевтиног кредита. На против, сматрамо најидеалнијим онај однос, када оснивач не само да ие дугује својој штедионици, већ шта више када он улаже своје готовине код своје шге-

дионице. Не може бити најздравије газдовање оне самоуправе, која нема ни паре готовине, резерве. Као и у приватној економији, тако мора и самоуправно тело, које .је и приватноправна личност, да обезбеди своју егзистенцију према оном старом правилу са имовином: у 1/3 у готовом, 1/3 у некретнини, а у 1/3 у осталом привредном раду. Пошто пак то није увек случај, ваља се определити по питању: да ли се уопште може дозволити, да штедионица од својих прикупљених сретстава кредитира оснивача, у потврдном случају, до кога износа. Држим да се без повреде битних интереса штедионице може потврдно одговорити на прво питање, али само уз ограничење да тај износ несме прекорачити сразмеран део свих сретстава штедионице. Самоуправна тела претставља.ју имовинску снагу не само по величини своје приватне имовине, већ и по своме јавно-правном овлашћењу, да могу убирати порезе и друге јавне дажбине, да према томе располажу и са извесним делом имовинске снаге и својих чланова. Ова економска снага ће бити увек довољна, да одговори обавезама и према штедионици. Поред те имовинске снаге још јачу улогу мора да игра морална снага самоуправног тела, као моралне личности, која мора у својој штедионици да гледа свој образ, који се мора одржати и бранити и са жртвама. Ово начело вреди не само када је реч о враћању дуга штедионици, већ уопште у свима приликама, када оснивач и није дужан штедионици, а тиче се помоћи, да штедионица удовољи својим обавезама. Само са таквим схватањем се може стећи поверење у штедионицу, односно стечено поверење очувати. Најважније и битне услове здравог односа између оснивача и штедионице изложили смо у горе изнесеном. Преостају још питања која према овим битним условима ваља као даље правне конзеквенције повући. Оснивањем штедионице постаје нова правиа личност, која само задатке, организацију и имовину прима од оснивача, иначе је од њега одвојена и потпуно самостална у своме правном бићу, у своме раду. Оснивач јамчи за све обавезе њене, јер то захтева како имовински, тако и нарочито морални принцип, пошто је извор поверења у овакову установу у првом реду морални карактер његове личности. Међутим, баш због тога неограниченог јамства, оснивачу мора да припада право , да контролпше рад штедионице. Ово се врши у два правца; надзорни одбор је наиме обично по правилу из редова претставника оснивача, а годишњи извештај о раду и билансу проконтролише претставништво оснивача, јер оснивач нема права тутеле над штедионицом, нити има права, да чланове управе обавезује на извесне радње, па и ако су они бирани из редова самих претставника оснивача. Сасвим је споредна околност у по-