Општинске новине

Стр. 442

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

из службе и удала за државног или самоуправног чиновника, она више не би стајала 1500 динара, него свега, према претпостављеном додатку, 500 динар месечно. Ддругим речима направила би се уштеда од 1000 динара месечно. Таква уштеда на три удате чиновнице омогућила би постављење два нова чиновника са по 1500 динара месечно. У радној снази не би се изгубило готово ништа, јер би ,на место три раније чиновнице дошла два нова чиновника, односно, посао који је раније радило 12 чиновничких снага, сада би гребало да обављају 11, а то је свакако потпуно могуће, а да посао баш ништа не трпи. Ово у случају и под претпоставком, да чиновник венча чиновницу. Но, кад би жењени чиновник добијао додатак, а то би било и једино социјално оправдано, без обзира да ли се венчао са чиновницом или не, онда би рачун изгледао овако. На 9 чиновника отпустиле би се три чиновнице, чији би приходи износили просечно 4500 динара месечно. Од 9 чиновника, по рачуну вероватноће, било би жењених две трећине, т.ј. 6 (данас, с обзиром на теш.ке услове за живог, број жењених износи свега нешто више од једне половине). Издаци на жене ових чиновника износили би 3000 динара месечно. Држави или самоуправи остала би још сума од 1500 динара месечно, са којом би могла да упосли једног интелектуалног радника. Посао, који је раније обављало 6 чиновничких снага, сада би обављало 5, а то је сасвим могуће, без икакве штете како за особље, тако и за правилно одвијање послова. На горњи начин, с обзиром на проценат жена у државној и самоуправној служби и с обзиром на број незапослених интелектуалних радника у Београду, створило би се места за скоро све незапослене интелектуалне раднике. Овим би истина многе жене биле тренутно јако погођене, али би нови повољни услови за брак државних и самоуправних чиновника, створени знатним додатком, дејствовали на много већи број склапања бракова, и жене би ту нашле своје обезбеђење, а да не истичемо колико би тим потпуним враћањем великог броја жена кући и породици били појачани .темељи данас већ јако пољуљаног морала и патријахалног породичног живота, који треба да претставл>а основу сваке државе. Са овом реформом, у вези да реформом новог максимирања плата изнетом у тачци под 1) и у вези са реформама за упослење слободних професија изнетим у тачци под 2), питање незапослених интелектуалних радника у Београду било би скоро потпуно решено Селекција при пријему у службу Питање селекције при садашњим новим постављењима у државним и самоуправним

службама мора овде да буде предмет неколико речи. У том погледу персонална политика није баш за нарочиту похвалу. Нећемо заступати гледиште ,да приликом нових постављења треба указати првенство лицима са већим квалификацијама, на штету оних са мањим квалификацијама. Напротив, стаћемо на гледишту, да је исто толико социјално упослити лице са најмањим, као и оно са највећим квалификацијама. Исто тако није несоцијално да се лицу са највећим квалификацијама да и најмања служба, кад му је она потребна као једини извор егзистенције. Али, при првој могућности, треба лицу са одговарајућим квалификацијама дати одговарајуће место, а не доводити лица са много нижим квалификацијама, и школским и стручним, на много боље и више положаје. Не само што су такве појаве штетне по морал чиновника, него се онда намеће и питање, због чега држава троши толике милионе на државне средње, стручне и више школе, кад доцније она сама те школске квалификације не цени и не признаје, бар у пракси. Ако је тако, онда школе треба схватити као луксуз и пустити да их издржавају они, који хоће да тај луксуз употребљавајуј т. ј. сами ђаци и њихови родитељи. Према томе, дужност државе ограничила би се само па издржавање основних школа, а све остало имало би се препустити приватној инцијативи. Оваква гледишта данас, истина, неке државе већ заступају. Овом нагшсу иије циљ да третира горње питање. Али, несумњиво је да се треба решити: 1) Или па издржавање свих средњих, стручних и виших школа, с тим да се њихове сведоџбе цене као заиста меродавне при одређивању доцнијег положаја у јавним службама; 2) или на сматрање средњих, стручних и виших школа луксузом, па према томе препустити њихов опстанак приватној иницијативи. Хиперпродукција интелектуалаца Питање хиперпродукције интелектуалаца, по нашем мишљењу, у нашој земљи још не посгоји. У ствари постоји нешто друго, а то је незапосленост интелектуалаца. Те две појаве могу у ствари да се, из необавештености, побркају. Међутим, нашем селу потребно је још много лекара, да би народно здравље и хигијена били на приближно довољној висини; потребно је још много инжињера за изградњу наших друмова, искоришћавање наших природних водених снага, наших рудника и т. д.; потребно је много агронома, да би се подигла пољопривредна производња на висину одговарајућу плодности нашег терена; потребно је много правника који би правилно и корисно водили самоуправне послове наших сеоских општина, уместо непжолованих ћата, и тиме много помогли на-