Општинске новине

Сгр. 452

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

тога, он хоће да постане центар умних и културннх стремљења у овој држави. Он хоће да остане и у јачој мери постане оно што је био у прошлости: заточник оних великих идеала који су целу нашу прошлост обасјавали, били предаванп као свети завет из генерације у генерацију и најзад, уз припомоћ великих савезника, међу које долази у првп ред име Ваше велике нације, довели до ове државне и народне формације. Београд хоће да постане наш југословенски Париз.

Са свечане седнице Одбора о. г. Б.: претседник Београда г. Милутин Петровић поздравља претседника Париза г. Фикеа

Ма да он нема далекосежне традиције, као градови запада, који броје векове свога пзграђивања, свога стварања у једној линији, у једном континуитету, он хоће ипак напорима својих свесних грађана, сарадњом целе нације да се створи. Линија стварања Београда испрекидана је била, кроз целу своју разноврсну историју испуњена највише напорима одбране од навале непријатеља чији је број био велики, а напади чести. Тек, од како је Београд постао град српски, појављује се тежња да се од њега створи не само град рата, в ећ и град мирних акција, прпвредних, културних настојања. А тек садања држава даје му сву ону потребну подлогу простора и броја за његов пун развитак.

уз палате налазе мале скромне куће ситних сопственика; видп по улицама где се, истина све ређе, уз асфалтирану улицу налази и која са старом калдрмом. Али се то изграђивање новога Београда види најбоље по његовим грађанима, по духу којим су они прожмани, а који је још увек интензивно испуњен оним великпм идеалима којима су бнле задахнуте и армије великих савезника, када су на врху својих бајонета носили слободу п скидали окове са руку и ногу робова. Господо претставници, У овим скромним просторијама општинске зграде чува се као свега реликвија високо одликовање којим је Београд одликован од Француске. То је било признање херојства и прошлости. Ваш долазак је за нас један нов морални потстрек да пстрајемо на путу којим смо пошли, један потстицај за нове напоре, један сигуран знак да нисмо сами, већ да ћемо у нашим настојањима наћи и љубави и активне помоћи н разумевања и код вашега града, нашег великог узора, наше велпке посталгије. Београд Вам преко мене кличе из дубине своје душе: Живео Париз! Живела Француска! Живели претставницп Париза! Говор претседника г. Петровића прекидан је честим бурним аплаузима, док се крај изгубио у громким и одушевљеним узвицима Француској, Паризу и његовим претставницима. Усред општег одушевљења претседник Француске престонице, тронут љуби се у оба образа са претседником Београдске општине. Г. Фике отпоздравља Претседник Париске општине, пошто су се аплаузи стишали, узео је реч после г. М. Петровића и на поздрав одговорно је овим речима:

Господине претседнпче, господо одборници, Наше узбуђење је врло велико и врло дубоко и речи су немоћне да га изразе. Али зар су речи међу нама потребне! Као што сам рекао синоћ, када сте нас поздравили и примили на станици, да није нотребно да ми један другом упућујемо речи. Ми нисмо имали потребу да говоримо, јер су наша срца била врло близу једно другом и ми смо осећали како она куцају и манифестују своју радост. (Буран аплауз). Ипак ја мислим да би се огрешио о своју најелементарнију дужност, ако вам

Господо претставници, Без изласка из оквира скромности, мп можемо рећи са пуно објективне самоуверепости, да је темпо изградње Београда снажан и брз. То је констатација, коју су чинили и сви странци који су у више наврата долазили у Београд. То се рсећа и по овом шаренилу зграда где се