Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 453

не бих захвалио на пријему који сте нам приредили, а који нас је дубоко дирнуо. Ви сте нам указали част да нас примнте у вашој одборској дворани; увели сте нас у свој дом, примили сте нас у своју средину и омогућили сте нам да се упознамо са животом ваше Општине. Ми вам на томе захваљујемо. Ми замишљамо у овом моменту ток вашнх садашњих седница, ваших седница у прошлости, КС.О и оних у будућности. Колико је ова сала морала одјекивати од значајних речи, које су биле израз граћанских и патриотских осећаја! Каква је величина вашега дела, какве сте дивне резултате вп постигли у вашим јавним службама! Господо, помислите, шта је била пре рата ова варош: скромна престоннца једне мале државе. Сетимо се како су њу разривали немачки топови, како су ваши домови бомбардовани и рушени, видимо ону херојску борбу коју сте ви водили са променљивом срећом, ваше повлачење преко Албаније и — најзад долази Правда: ви постајете велика нација, што и заслужујете; одједном ова варош претвара се у диван град. Ми смо јутрос видели ваше широке улице, модерне споменике који не личе један на други, што чини једну лепу естетску целину. Господине претседниче, ви сте казали да треба да позајмите од Париза оно што је лепо и добро. А ја вам кажем да ви немате шта да позајмљујете од Париза, него ми треба да позајмимо од вас ваш модернизам и да се учимо на овом дивном делу које сте ви извели за неколико година. Ви сте направили од Београда једну од најлепших — ја ћу рећи најлепшу савремену престоницу, ви сте крунисали дело ваше Отаџбине. И ја желим од свег срца да ту величину сачувате. Исто тако желим да сачувате да ваша дивна варош не апсорбује оно дивно сеоско становништво и да у будућности уживате благодети ваших напора, што ви и заслужујете вашом прошлошћу, вашим жртвама и велпчином ваше душе. У име мојих колега, у име становништва Париза, ја вам захваљујем на братском пријему који сте нам прнредили и допустите ми да, доносећи вам срдачан поздрав Париза, узвикнем: Живео Београд! Жпвели Београћани! Одборска сала проломила се од аплауза и одушевљеног клицања присутних. Г. Фикеу прилази претседник г. Петровић и њих двојица се поново љубе. Када је г. Фикеу поднета на потпис књига свечаних седница, он је био врло пријагно

изненађен и то своје задовољство изразио је овим речима: — Ја сам у Паризу као претседник општинског одбора нмао често пута прилику да ставим свој потпис на златну књпгу Париза. Али ово је први пут да стављам потпис на златну књигу другога града. Верујте, да никакав бољи избор није могао бити учињен него што ми се омогућило да тај свој првп потпис ставим баш на књигу Београда. Испраћај париске делегације из дворане био је исто тако срдачан и бурно акламиран као и при доласку. Сви присутни устали су и дуго су двораном одјекивали узвици: Живео Париз! Живела Француска! Ручак у Француском посланству У подне је у част делегата Париске општине приређен ручак коме су присуствовали: Претседник Париског општинског одбора г. Р. Фике са госпођом и одборници г. Лоближуа и г. Пино, Министар иностраних послова г. Б. Јевтић са госпођом, Министар иностраних послова Румуније г. Титулеску са госпођом, Министар унутрашњих послова г. Ж. Лазић са госпођом, Министар просвете г. Д-р И. Шуменковић са госпођом, Министар војске и морнарице, армијски генерал г. Миловановић, румунски Министар на нашем Двору г. Гунареску са госпођом, претседник Општине града Београда г. М. Петровић, потпретседници г. В. Лазаревић и г. Д. Богдановцћ, помоћник Министра у пензији г. Ст. Павловић, претседник Удружења бивших француских ђака и особље посланства. Разгледање Калемегдана За 15.30 часова заказано је било раз-гледање Калемегдана. У пратњи чланова Суда и одбора гости ау разгледали прво споменике, нарочито се интересујући за Мештровићев споменик Захвалности Француској. Са Калемегдана су се дивили изгледу на Саву и Дунав, па су после посматрали и нову палату Француског посланства. Са Калемегдана пошло се аутомобилима у шетњу кроз варош улицама: Маршала Пилсуцког, Цара Душана, Француском до Кнежевог Споменика, Поенкареовом, Жоржа Клемансоа, Таковеком, Краља Александровом, Неготинском, Војислава Илића до школе, Господара Вучића, Војводе Глигора, Браничевском до Ламартинове. Пошто су разгледали Котеж „Неимар" гости су посетили француску школу у Ранкеовој улици. Сва деца била су у гимнастичкој сали са француским и југословенским заставицама у рукама. Када су гости наишли деца су залепршала заставицама кроз ваздух, кличући одушевљено: „Вив ла Франс! Вив Пари!" Поподневна шетња за-