Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 457

Управник Дворца на Опленцу г. Јанковић сачекао је госте, поздравио их и повео на разгледање цркве. Већ при првим корацима гости су били задивљени лепотом, величанственошћу и богатством задужбине. Објашњено им је порекло слика израђених у мозаику и проведени су и кроз доње просторије цркве у којима су гробнице чланова породице Карађорђевића, који под плочама од зеленог мермера, уз дрхтаву светлост кандила која осветљавају копије фрески наших манастира, израђених у мозаику, почивају свој вечни сан. Обузети побожношћу и задивљени грандиозношћу Краљевског дела, гости оу са жаљењем напустили Опленац. Низ Опленац сишло се до Краљевог подрума у коме је госте чекала сервирана закуска, приређена од Управе Дворца. Пошто су разгледали подрум, троспратни, са најмодернијим уређајем, гости су пришли трпези. У живом разговору, у најбољој пријатељској атмосфери гости су изражавали своје лепе имлресије. Производи Краљевог подрума добили су због своје изврсности опште признање. Господин Фике је дигао чашу и са пуно респекта и искрене узбуђености изговорио ову здравицу: — Наздрављам, са дубоким поштовањем, Њ. В. Краљу и Њ. В. Краљици и целом Краљевском Дому. (Бурне овације и узвици: Живели!) На ову здравицу одговорио је Управник Дворца г. Јанковић. Најстарији одборник г. Павле Кара-Радонановић завршио је закуску једним лепим фигуративним кратким говором: — Господо, ми смо малочас седели за општинском трпезом, а сада за Краљевском, — што значи за трпезом целог народа. Ја вас молим да то разумете као поздрав целог нашег народа племенитом француском народу: Вив ла Франс! И када се почело спуштати вече, под небом застртим претећим облацима, које су с времена на време осветљавале удаљене муње, аутомобили су грабили Београду, у коме су париски и београдоки општински претставници имали још свега неколико сати да проведу у пријатељском разговору. Г. Фике говори на Радију Неуморни претседник Париског општинског одбора г. Фике није имао времена да се одмори после ове дуге шетње до Опленца и натраг, јер је био обећао да ће преко Радио станице београдске говорити Београђанима и целом југословенском народу. Одмах по повратму у Београд г. Фике се одвезао до Радио станице и одржао овај овој говор:

Господо, Дошао сам са својим друговима из Општине да донесем Београду, његовој општини и његовом становништву најсрдачније поздраве Париза. Дошао сам да вам кажем колико вас волимо због сјаја ваше прошлости, због свих тих страница патње, хероизма и славе које су вас стајале често најчистије крви ваших синова. Због те неукротиве душе која је свакад испуњавала ваше дедове, а и због свих тих врлина, наследство столећа, које сте умели сачувати, развити и које објашњавају зашто је овај бели град који се пружа на обалама Дунава, љубљена сестра, нежно вољена

Пред Краљевском црквом на Опленцу

сестра варош чн ја је историја, као и ваша, сачињена од жртава, болова, али и, — дозволите нашем поносу да то не сакријемо, и од јунаштва. Верујем, у истину, да су то сличности, та истоветност идеала, та отменост душе, тај стоицизам на делу, та жеља за животом, та страст за народном независношћу, које су међу нама створиле традиционалне везе које ничија моћ не може да раскине. Господо, откада обилазимо ваше свето земљиште, —- додајем још пре него што смо га обишли, откада је воз који нас је носио вама прешао границу, наше је дивљење постало неограничено, побожно. Та поља свуда посејана, та земља непрестано обрађивана тешким радом, где

7

/