Општинске новине

Стр. 458

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

око не може да открије необрађен делић, та насмејана поља оплођена вашим снажним сељацима, показују више него све речи, веру која вас је надахнула и сву лепоту вашег напора. И то што смо видели у тим часовима дивљења које смо доживели захваљујући вашој општини, то што нам се показивало пролазећи кроз ваш нови град, чини да наше дивљење расте, оправдава наш респект пред вашом енергичном, дивном, уздржљивом и стваратељском расом. Имате право, господо, да будете горди својом престоницом; она ће бити сутра шта кажем — она је то већ данас једна од најлепших у Европи; једна од оних које заслужују да им се завиди, једна од оних коју треба да посете сви они који желе да науче како је, за мало година, по плановима срећно установљена и створена, како се развио један град — ремек дело модерног урбанизма. Скупио сам сведочења великог броја мојих сународника који су познавали Београд пре неколико година, а виде га данас. Сви сматрају да је тај преображај чудо. Господо, један народ који је извршио то чудо, може, без страха да гледа у времена која долазе. Будућност је његова. Тај је народ господар своје судбине. У име Париза ја га поздрављам свим узбуђењем које осећам. Поздрављам га у свим класама које га сачињавају — елиту и друге редове — и које нас уче да умеју да се стопе, када време то захтева, у једну хармоничну целину. Поздрављам га у његовој живој младостн која учи, нада се и биће створитељка светле сутрашњице. Поздрављам га у тим дивним супругама, чуваркама домаћих врлина, у тим мајкама, пуним нежностп за мала бића која су крв крви њихове. Поздрављам га у свим тим женама које оплемењују његове домове, надарене том насмејаном грацијом и неописивим шармом. Дозволите ми да закључим и да из дна срца свога ускликнем: Живео Београд! Живела Југославија! Банкет у хотелу „Српски Краљ" Увече је, у 9 часова, у част гостију приређен банкет у хотелу „Српски Краљ" Присуствовали су поред чланова Суда и Одбора: Министар унутрашњих послова г. Живојин Лазић, Министар иностраних послова г. Богољуб Јевтић, Француски посланик г. Нажјар са особљем француског посланства, помоћник Министра унутрашњих

послова г. Предраг Лукић и виши чиновници Београдске општине. За време банкета претседник г. Милутин Петровић поздравио је париску делегацију овим говором: Говор г. Милутина Петровића Господине Претседниче, Ваша посета Београду, и то баш Вас претставника велике културне метрополе света, није само за нас један акт куртоазије. За нас је то још један израз оне љубави зачете и у вашим и нашим срцима још у оне дане када смо заједнички подносили тегобе и пустошења рата, у оне дане када се ваша војска, ношена понова идеалима француске револуције, натчовечанским напорима уздигла до ореола победника и помогла најуспешније да триумфују, на супрот бруталној сили, они велики човечански идеали слободе и правде. То је израз поштовања и нашој херојској војсци, која је на своме сектору, под врховним вођством нашега Краља дала снажан прилог победи савезника. Видите ли овај наш град, који данас гаји најживљу жељу да и он што пре ступи у ред великих изграђених градова запада! И он је једна страница светске историје. Око њега, ради њега проливено је море људске крви. Па и у овом светском рату, он, наш неутврђени Верден стајао је на граннци, на обалама Саве и Дунава као какав стари, прекаљени ратник изборана лица са пуно ожиљака од рана из прошлостн, примајући стојички мирно нове ударце. Засипан је гранатама и шрапнелима, умножнли су се ожиљци на његовом лицу, али су они само улеп■ шали избраздано лице, и стајалн старом ратнику онако исто лепо као дијадема каквој невести. Београд је положио испит своје моралне снаге, своје храбрости и пожртвовања. Њему су то признали. Али од свих тих признања, најдраже му је признање великих галских ратника, најлепши му је дар крст легије части. Господине Претседниче, Тај крст легије части, који са побожношћу чувамо као свету амајлију, биће сећање на славне дане прошлости, када се кроз прах и олово, кроз ограшја испуњена ранама и крвљу, муке и патње, исполинских напора целих народа написала једна дивна химна слободи и независности потлачених и поробљених. Тај крст легије части биће сталан мементо новим генерацијама, да воле своју отаџбину, да воле свој стародревни град Бео-