Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 459

град, да буду и у миру исто онако активни као њихови претци у рату, и да мирним културним и привредним акцијама накнаде оно што је због остваривања националних идеала, националне слободе, као првог предуслова сваке културне и привредне активности, морало бити одгођено. И мир има своје крстове легије части, и радом у миру постаје се заслужан отаџбине. Тај крст легије части потсећаће увек на онај период светске историје када се показало да уговори ипак нису крпе од хартије, нити да сила иде некажњено испред права. Наше пријатељство запечаћено крвљу најбољих синова обе нације, биће за нас не само сећање на прошлост, један братски већ и израз једне чврсте воље, да се оно што је дело историјске правде, што је подигнуто на хекатомбама лешева не може једнострано мењати. Једном ослобођено, човечанство се не може више враћати у кврге и томруке прошлости. Господине Претседниче, Београд престоница Југославије поздравља Вас. Београд поздравља кроз Вас Париз, поздравља Француску. Он Вас моли да будете тумач оних искрених и топлих симпатија и љубави које он гаји за своју велику сестру, и исто онако као што се са непобедивим армадама Вашим на бојним пољима борио за велике идеале човечанства, исто тако сада у миру наставља тај рад за идеале, и сарађивање најактивније на изградњи чврстог мира, да би се могло у миру човечанство развијати и економски и културно. Господине Претседниче, Подижем ову чашу и испијам у здравље и за добру срећу претседника Француске Републике, човека који је умео да споји у себи све оне врлпне и квалитете потребне за ово тешко време које све државе преживљују. Пијем је у здравље Ваше, достојног претставника великога града. Кроз Вас париски грађани, Француска показује категорички јасно колико они умеју и хоће да цене све жртве, све напоре учињене за Отацбину. Ја Вас молим да одавде понесете уверење у наше непроменљиве осећаје љубави, у нашу непоколебљиву оданост идеалима, који су нам и у недавној прошлости лебдели пред очима, и у нашу чврсту решеност да радимо заједно са Вама на изградњи мира. Понесите наше поздраве и грађанству Париза и реците му да га волимо и поштујемо, да ценимо његове напоре чињене у рату и миру за добро свога града,

за добро Француске. (Крај говора г. Петровића пропраћен је дугим, срдачним и одушевљеним манифестацијама Француској, Паризу, и његовим претставницима). На ову здравицу одговорио је г. Фике следећим говором: Говор г. Фикеа Господо, Сутра изјутра напустићемо Београд, жалосног срца што се удаљујемо од врло драгих пријатеља, чију смо љубав још једном имали прилике да осетимск Ми смо под вашим светлим небом проживели велике и лепе часове. Јуче сте нас свечано примили у згради ваше Општине и ми ћемо, верујте за увек сачувати успомену на те узбудљиве тренутке у којима смо осетили како једнаким ритмом куцају југословенска и француска срца. Како најзад да наше пријатељство не буде топло и братско? И одиста, господо, наше су везе из давнина. Дуга прошлост заједничких тежњи изаткала је нзмеђу наших Отацбина мрежу симпатија, које се не могу уништити, јер оне долазе из самих почетака наше историје, између наша два народа који су, то је констатовано више пута, из најдавнијих времена били блиско повезани и удружени. Враћајући се у прошлост кроз столећа, мени је драго да потсетим на сам зачетак овог пријатељства, у времену када је наш Краљ Филип Лепи закључио 1313 године са вашим Сувереном уговор о савезу, у коме су наши правници нашли прве принципе међународне арбитраже; или да потсетим на другог нашег Монарха, који је, према казивању наших старих кроника, наредио 1389 године да се у Богородичиној цркви у Паризу читају молитве за победу ваших предака, који су на Косову бранили угрожену европску цивилизацију, са оном храброшђу, која је главна одлика ваше расе. Блиски догађаји су још у нашој успомени. Парижани не заборављају вашег славног Краља Петра I. Ми се сећамо у Париској општини дочека принца Александра, данашњег вашег узвишеног Суверена, топлог пријема који је престоница Француске указала младоме Владару, Врховном Заповеднику ваше војске, која је увек знала да извојује победу. После ових часова радости, били су дошли дани очаја. Ваша Отаџбина била је измрцварена, добила је тешке ране, познала је ужасе непријатељске окупације. Нажалост, хиљаде међу вама, бежећи испред ропства, остављајући драга огњиТ