Општинске новине

Стр. 466

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

ти права неправедно нападнуте Србије и уливати дубоку веру у крајњи успех, у победу, васкрс Србије и стварање Југослави је. Београђани! Нека дани боравка нашег драгог госта буду празник посвећен пријатељству између Француске и наше земље, дани захвалности Великој Нацији за оно што је она учинила за нас у прошлости и за оно што чини за дело мира и правде у садашњости. Дочекајмо њеног великог и достојног претставника као искреног и осведоченог пријатеља; искитимо наше домове југословенским и француским тробојкама и дођимо у што већем броју на Савско пристаниште да га поздравимо, да му кликнемо у име своје и у име Југословенске престонице: Живео Луј Барту! Жпвела Француска." Претседник Општине београдске, МИЛУТИН А. ПЕТРОВИЋ % Београђани нису схватили само своју дужност, нису осетили само своје обавезе. Београђани су осетили своје срце, своју љубав према великом и осведоченом пријатељском Француском народу. И, ко год је могао, од деце до стараца, изашао је да види претставника велике Француске, да га поздрави и да својим присуством увелича први свечани поздрав, при његовом ступању на београдско тле. Поред огромне масе народа, која је прекрилила све тротоаре окб пристаништа, па уз Велике степенице, до хотела „Српски Краљ", где су за г. Бартуа резервисани апар.тмани, ту су били постројени соколи и соколице, Народна одбрана, Четничко удружење Удружење бранилаца Београда, Јадранска стража и многобројна патриотска и хумана друштва са заставама на челу. На штек су пристизали званични претставници. Поред Претседника владе г. Николе Узуновића, била је ту на окупу цела Влада; затим ГТретседник Сената г. др. Томашић, Претседник Народне скупштине г. др. Кумануди, са великим бројем сенатора и народних посланика, Претседник Беогадске општине г. Милутин Петровић са потпретседником г. Добром Богдановићем и одборницима. Исто тако били су присутни чланови дипломатског кора, осим претставника Немачке, Италије, Мађарске и Аустрије. Са г. Јевтићем био је наш посланик у Паризу г. др. Спалајковић. Тачно у 5 часова по подне наш луксузни речни пароброд „Александар I" ушао је у београдско пристаниште, сво украшено нашим и француским заставама и зеленилом.

Кад је брод пристао први је ушао г. Јевтић са г. Спалајковићем, који су пришли г. Барту-у. Г. Јевтић пожелео му је добродошлицу, а тада су се оба министра спољних послова пољубила у оба образа. Г. Барту је рекао: — Путовао сам одлично. Крај кроз који сам прошао необично ми се допао, а одушевљен сам срдачношћу дочека који ми је целим путем кроз вашу земљу указан од стране братског Југословенског народа. У пратњи г.г. Јевтића, Спалајковића, Нажјара и помоћника Министра спољних послова г. Пурића, г. Барту је изашао из брода. Чим је г. Барту изашао из брода чуо се гласан узвик Претседника Владе г. Николе Узуновића: — Живео! Узвик је прихватила цела огромна маса Београђана и дуго из хиљада грла проламали су се узвици на српском и француском језику г. Барту-у и Француској. Пошто се поздравио са Претседником Владе, Министрима и осталим великодостојницима, г. Барту прошао је кроз шпалир сокола и соколица до аутомобила, који га је чекао. То неколико десетина метара пута показали су г. Барту-у прави занос искреног одушевљења, којим га је Београд дочекао. Он је био дубоко дирнут, отпоздрављао је на све стране и говорио речи захвалности, које су се губиле у бури узвика и овације. Све до хотела „Српски Краљ" пратили су га одушевљени поздрави, док је пролазио кроз шпалире масе, која је формално била опсела хотел где је г. Барту отсео.' Г. Барту задржао се у хотелу само кратко време, а одмах затим кренуо је у правцу Двора. Док је поворка аутомобила пролазила Михајловом и Краља Милана улицом, г. Барту-у приређене су поновне спонтане овације од пролазника и шетача. У Маршалату Двора г. Барту уписао се у дворске књиге. Одмах затим г. Барту одвезао се на Француско војничко гробље. У пролазу улицама народ га је опет поздрављао. На гробљу били су постројени соколи и соколице. Француски свештеници извршили су кратак помен на олтару, који је био сав опкољен заставама многобројних друштава и удружења. Била је ту и једна живописна група девојака у народним ношњама из свих наших крајева. Г. Барту, после помена, задржао се са њима у разговору. На мермерни стуб гробља положена су два лепа венца, један од г. Бартуа, а други од г. Јевтића. Са Француског гробља г. Барту отишао је пред споменик Браниоцима Београда, где га је дочекала група живих бранилаца Београда. Ту су наши свештеници одржали такође кратак помен, а г. Барту са генералом г. Ле Петио-ом положио је на гроб венац.